Хитна помоћ без Инсулина ?

Од добро обавештеног извора из Хитне медицинске помоћи у Куршумлији сазнајемо да је током викенда било несташице инсулина и да су се неки пацијенти због тога жалили.

Инсулин је полипептидни хормон који регулише метаболизам угљених хидрата, па се користи за лечење шећерне болести. Инсулин је пептид који се састоји од 51 аминокиселине, а изграђен је у облику два ланца, међусобно повезана с два дисулфидна моста. Настаје у бета ћелијама, у острвцима хормонски активних ћелија (Лангерхансова острвца). Панкреас синтетише неактивни облик инсулина, тзв. проинсулин, који чини полипептидни ланац састављен од 84 аминокиселине. Пре његовог проласка из панкреаса у крв, један протеолитицки ензим катализује раскидање ланца проинсулина на два места и издвајање пептидног фрагмента, који садрзи 33 аминокиселине.

Главни ефекат деловања инсулина је смањење концентрације глукозе у крви. Повећање концентрације глукозе у крви, изнад одређене вредности је сигнал за лучење инсулина. Инсулин затим убрзава уношење глукозе из крви у ћелије мишића и масног ткива и њено даље разлагање. У јетри, чије су ћелијске мембране пропустљиве за глукозу, инсулин индукује синтезу ензима. Ти ензими катализују било деградацију глукозе, било њену полимеризацију у гликоген. Најзад, инсулин инхибира и ензиме који катализују разлагање гликогена на глукозу. Недостатак инсулина у организму изазива шећерну болест (Диабетес мелитус).

Болест се лечи тако што пацијенти свакодневно узимају инсулин, и то у облику ињекција. Кад би се у организам уносио преко уста, протеолитички ензими у дигестивном тракту би га веома брзо разложили. Некада су били коришћени само свињски или говеђи инсулини, док се данас користе готово искључиво хумани инсулини (производи технологијом рекомбинантне ДНА). Инсулин се пакује у различите форме - од бочица (флакона), преко карпула, до пенова за једнократну употребу, у концентрацијама од 40 до 300 и.ј. (инсулинских јединица) по милилитру. На сваком паковању инсулина стоји датум производње и рок трајања, или датум до када је лек употребљив.

Примењује се парентерално и то супкутано - под кожу, али се у хитним стањима може применити и интравенски или ређе интрамускуларно. Интраперитонелно убризгавање инсулина користи се код дијабетичара са терминалном бубрежном инсуфицијенцијом који су на перитонеалној дијализи. Инсулин се може апсорбовати преко плућа, па инхалација аеросола представља перспективни пут примене. Некада је примена инзулина захтевала употребу шприца и игала, међутим данас се скоро сви облици инсулина примењују уз помоћ штрцаљки у облику оловке - Пен сyстем. Таква примена је практична за свакодневна ињектирања, врло једноставна и стерилна. Убризгавање инсулина помоћу пумпе је најбољи начин јер се инсулин убризгава континуирано. Недостаци ове методе су ти што пумпа мора да буде током 24х уз болесника.