Opasnost za srpsku poljoprivredu - voće i povrće iz EU umesto u Rusiju plasiraće jetino u Srbiju?

Čini se da će deo tih proizvoda po dampinškim cenama završiti na našem tržištu što će ugrožiti domaću poljoprivredu. S druge strane, to ne znači da će ti proizvodi po automatizmu biti jeftiniji za krajnjeg potrošača.

Stručna javnost podeljena je na one koji kataklizmičnim po poljoprivrednike najavljuju uvoz hiljade tona hrane po dampiškim cenama i na one druge koji tvrde da to neće imati veće posledice po naš agrar. Situacija neodoljivo podseća na 2008. i početak svetske ekonomske krize izazvane hipotekarnim kreditima u Sjedinjenim Američkim Državama, kada su jedni upozoravali na problem a drugi to videli kao šansu za našu privredu.

Situacija je približno dramatična s obzirom na činjenicu koliko naša poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuje u bruto domaćem proizvodu.

Predsednik Vojvođanskog društva povrtara prof. dr Žarko Ilin kaže da godišnje proizvedemo više od tri miliona tona povrća. Procenjuje da će jeftino povrće iz Evropske unije povrtare direktno poslati u gubitak:
"Postoji realna opasnost da povrće iz Španije, juga Francuske, pogotovo Holandije i Poljske nađe puteve do tržišta Srbije. Radi se o enormnim količinama povrća koje je do sada bilo plasirano na tržište Rusije. Cene takvog povrća će drastično pasti, što znači da će mnogi naši uvoznici imati značajnog interesa da takvo povrće uvezu. To će dovesti do značajnog pada cene povrća iz domaće proizvodnje. To će možda biti interesantno za potrošače ali pogubno za naše profesionalne povrtare kako u ovoj tako i u narednim godinama, " kaže Ilin.

Predsednica Asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Evica Mihaljević procenjuje da će povećanog uvoza svežih plodova biti ali da on neće dostići dramatične razmere.
"To neće biti neke ozbiljne količine iz prostog razloga što je reč o svežoj robi podložnoj kvarenju. Voće i povrće mora brzo da se proda. I ranije su cene plodova iz uvoza bili povoljniji od domaćeg, ali je naš potrošač navikao na ukus voća iz naše zemlje, a to skoro važi i za povrće," konstatuje Mihaljevićeva.

Sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović kaže da Srbija nije u poziciji da ograniči uvoz voća i povrća i da će količine tih proizvoda direktno zavisiti od interesa trgovaca.
"Primenom SSP mi nemamo mogućnost za ograničenje uvoza tih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uglavnom, tržište će pokazati da li će biti većeg uvoza tih proizvoda. " kaže Budimović.

Agrarni analitičar Milan Prostran ne očekuje da će se na našem tržištu pojaviti veće količine prehrambenih proizvoda iz Evropske unije zbog siromaštva potrošača.
"Kod nas je kupovna moć toliko mala da je to ograničavajući faktor da se na ovom našem tržištu nešto malo više tih roba pojavi. Mi smo svedeni na naturalnu potrošnju i praktično preživljavanje" konstatuje Prostran.

A o kojoj količini hrane je reč govori i činjenica da je Evropska unija lane izvezla u Rusiju poljoprivrednih proizvoda, uključujuči hranu i neprerađene proizvode, u vrednosti od oko 12 milijardi evra. Embargo će pogoditi i ruske potrošače pošto Rusija iz Evropske unije uvozi više od 40 odsto hrane. Zato poslednjih dana ruski uvoznici pokušavaju da uvoz hrane iz Unije zamene uglavnom proizvodima iz Južne Amerike i Afrike.

I Srbija bi mogla da ima više koristi od novonastale situacije, ali to je teško zamislivo pošto već 14 godina sa Rusijom imamo aranžman o slobodnoj trgovini koji nismo u znatnijoj meri uspeli da iskoristimo.