"Kuda idu izgubljene niške devojke"?

Nešto kasnije, ne tako davno još 80-tih i krajem 90- godina, to svoje moralno nasleđe prenele su i na svoje poslovne aktivnosti, kada je reč još uvek bila poštovana i kada su se kao pionirke u svom poslu pa i politički aktivne svrstale u red jakih ali i uspešnih, kako na poslu, tako i u porodici, među prijateljima. 

Danas ih u Nišu srećemo na vrhovima kompanija, u vrhu političkih stranaka, odriču se porodice zarad karijere i sve češće u ulozi samohrane majke, “pravdajući se“ nedostakom pravog prtnera, vremena i potragom za novcem.

Po prirodi stvari muškarci i žene se biološki razlikuju, i mnogi smatraju da je to jedina razlika danas i da se uveliko briše linija između muških i ženskim poslova.

A da li je to zaista tako, da li se sve većim obrazovanjem i poslovnim statusom mora da briše ona osnovna ženska priroda, a to je pre svega briga o svojim bližnjima i podršci istih.

Kada gvorimo o ovom tipu žena, pre svega mislimo na gradsku sredinu, gde je i moral na granici vrednosti, a sami tim i vaspitanje mladog naraštaja, pa često viđamo devojčice od 14-15 godina koje na izveštačen način, pod uticajem raznoraznih rijaliti programa i nepažnjom roditelja, pre svega njihovih majki, pokušavaju da se ponašaju kao odrasle žene, vulgarizujući same sebe.

Stari kažu „sve polazi iz kuće“, a da u gradu na Nišavi još uvek ima žena od princima koje su uspešne i ostvarene kao poslovne žene, a pritom vode računa o svojom najbližima u porodici, prijateljima, kolegama, pokazuje primer mnogih uspešnih dama u politici, privredi, prosveti, umetnosti.

Njih nema veliki broj, ali su prepoznatljive na svojim radnim mestima, ulici, trgovini, kafiću. Prepoznatljive su pre svega po svom stilu, principijelnom stavu i datoj reči, ne trčeći slepo za novim trendovima, pritom modno odlično stilizovane.

Ekspanziju ženskih prava vidimo i kroz ženske časopise koji pišu o ženskoj lepoti, zdravlju i predstavljaju ženu kao sposobnu koja bi mogla opstati i bez muškarca pored sebe, pritom autori takvih tekstova često zaboravljaju na suštinske vrednosti žene kao bića i da nije sve u spoljšnjoj lepoti, koju većina ima po svojoj prirodi, već verdnosti žene kao istinskom stubu očuvanja porodice, društva i dostojanstva.
.