Osvrt: Godina prođe, nikako da svane!

Da počnemo od poglavlja. Otvarena su poglavlja o pregovorima za pristup Evropskoj uniji. Kruna sadašnje politike. I svih dosadašnjih. Još da normalizujemo odnose s državom „Kosovom“ i da ih po preporuci američkog ambasadora i srpskog vrlog prijatelja podržimo ka članstvu u Ujedinjenim nacijama i Evropa će nas prihvatiti raširenih ruku!

Daleko je sunce, hoću reći Evropa. Sve i da priznamo „Kosovo“, čak da im damo Vranje, Leskovac i Niš, a nekim drugima u okruženju Vojvodinu, Rašku oblast ili Mačvu, opet verujem da bi Evropi malo bilo. No, vratimo se onome što nam život znači. Ekonomiji, dabome. Porastao bruto društveni proizvod! Standard naroda. Za neverovatnih 0,75 %! Možda neki to ne osećaju? Oni što su im smanjene plate, penzije, oni što rade za 100-200 evra? To su radnici za koje mi ponosno tvrdimo kako strancima pružaju najpovoljnije uslove. Stručni, vredni, a tako bedno plaćeni. Čega se drugi stide, ovde se time ponose!

Standard bi porastao moguće i za celi procenat. Da nije bilo suše. Prošle godine pogodile nas poplave. Katastrofalne. Najveće u istoriji Srbije. Ove, suša. Najveća, razume se. Sledeće možda padne sneg? I tako redom. Od svega najviše se uvećao turizam. Dolazak stranaca. Doduše, mahom iz Sirije i Avganistana, ali turističkim posetiocima u zube se ne gleda. U pasoš bi trebalo. U torbe i rance koje nose, takođe. Jer, ništa nas ne sme iznenaditi. Od onog što bi se u rancu slučajno zateklo. Stoga potomci i sledbenici druga Tita neka se drže mudre parole najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Istina, većina sadašnje „elite“ nerado se priseća crvenih pionirskih marama i pesmica o Titu, ali im ponašanje sliči onom od pre četrdesetak godina. Misli se na demokratske slobode i mišljenje, svečana svakodnevna otvaranja kapitalnih objekata, civilizovani politički dijalog...

Štampa je primer za sebe. To jest, mediji. U poslednje tri decenije doneto je nekoliko zakona o javnom informisanju. Svaki zakon je prilično obiman, sveobuhvatan, doteran i napredan. Zato imamo ovakvu slobodnu televiziju, štampu, radio... A nekada, u ona nazadna vremena zakon o štampi sadržao je samo jedan član: Štampa u Srbiji je slobodna! Toliko. Oskudno, neprecizno. Danas po sadašnjem Zakonu o javnom informisanju, po kome je sloboda govora, mišljenja i pisane reči sasvim normalna i razumljiva pojava, čovek na miru i ničim uznemiravan može da pročita bilo koju novinu, da pogleda bilo koji informativni program ili da sluša koju god hoće radio stanicu. Sve su iste u zemlji Srbiji. Stoga ja, na primer, bar kada je televizija u pitanju, pratim samo vremensku prognozu. Jedino se kod vremenske prognoze ne pojavljuje glavni glumac, a i najavljivačice vremenskih prilika i neprilika izuzetno su privlačne za oko. Makar na ekranima tv prijemnika!

Duh druga Tita prisutan je čak i u radu političkih stranaka. Demokratska stranka kao uzor demokratije i slobode mišljenja u Srbiji naprasno je isključila svog člana, inače doktora istorije, iz stranke zbog drugačijeg mišljenja. Čovek jednostavno zastupa drugačije stavove od opšte prihvaćenih i uvreženih o kolaboraciji i izdajnicima u srpskom narodu. Džaba što je istoričar, što zna više od ostalih članova Demokratske stranke. Nema tu cile-mile kod demokrata. Napolje iz stranke. I sreća da ovo nije '45. Još bi glava pala!

Srbija je pomalo osobena na planu političke ideologije. Videli smo da demokrate neguju neobičan demokratski dijalog s neistomišljenicima u sopstvenim redovima. Neki drugi, što obnavljaju i vaskrsavaju Srbiju, zalažu se za otcepljenje delova srpske teritorije. Napredanjaci svakim danom u svakom pogledu sve više napreduju. Napredak je očigledan. Treba samo pogledati sela, gradove, puteve, pruge, reke... Socijalisti i socijaldemokrate u Srbiji donose zakone koji su ponos liberalnom kapitalizmu! Pobrkali su interesnu grupu, pa umesto da štite radnike i sirotinju, oni rade u korist bogatih; za vlasnike fabrika, velike posednike poljoprivrednog zemljišta, vlasnike banaka... Dojučerašnji predsednik države, sada u opoziciji, odjednom se prosvetlio pa narodu Srbije nudi perspektivu, ali prvo da se ozakoni sklapanje istopolnih brakova. Sve smo postigli, samo nam još to fali!

Pa, Srećna vam Nova godina. Ali i u novoj godini sačekaće vas stare face!

Miodrag Tasić, Aleksinačke vesti