Osvrt: U iščekivanju izbora VIII

Oni srpski poslanici u kosovskoj skupštini rade po nalogu Beograda. A sećamo se da ih je baš Beograd i preporučio srpskim glasačima na Kosovu (i Metohiji)! Bilo kako bilo, tek nekolicina od tih Srba dobro se udomila. Primaju plate, dodatke, uživaju privilegije kao dekor „kosovskoj demokratiji“. Neki su i ministri u tamošnjoj vladi. Jedan vodi resor koji se stara o povratku proteranih Srba. Ne zna se samo koliko je Srba vratio na pradedovska ognjišta?

Vratimo se mi našim izborima. Primećena je pojava da pojedine koalicije i stranke u Srbiji prati mnoštvo naroda. Mnogi stižu autobusima i idu iz mesta u mesto na predizborne skupove. Stranke i koalicije koje nisu tako popularne tvrde neargumentovano da se radi organizovano na obezbeđivanju jednih te istih ljudi, koji idu iz grada u grad i uz plaćen prevoz, dnevnice i slično čine privid o navodnoj velikoj omiljenosti privilegovanih političkih aktera. Ovo je, svakako, glupost. Kao da će recimo Nišlije, Aleksinčani, Piroćanci, Prokupčani ići u Leskovac na predizborni skup iako će isti takav skup koliko sutra biti i u njihovom gradu. Zašto bi još plaćali autobus? A tek tvrdnja da se sve to plaća iz budžeta, dakle iz džepova svih nas, to zaista ne stoji. Pa ko bi putovao zbog sendviča, flaše piva, upaljača ili majice? Odnosno, da bi bio primećen i tako mu porasle šanse u postizbornom deljenju državnih nameštenja!

U to mogu samo naivni da poveruju. U Srbiji je sve demokratsko, transparentno, svi su ravnopravni, mediji svima podjednako dostupni, itd, itd... S druge strane dobra je ta masovna posećenost predizbornim skupovima. Zarađuju transportne firme, burekdžinice, kafane, proizvođači olovaka, upaljača, štamparije... Pare ostaju našem narodu. Otvaraju se putevi, pruge, fabrike. Neka je to i po četvrti put! Neka i nije sve dovršeno, kao što nije. Međutim, posle samo jednog otvaranja nekog pogona u Vranju, možda je gledalac iz Kanjiže propustio da to vidi na javnom servisu. Zato će biti drugog, trećeg svečanog otvaranja. Koliko nam dobro ide, evo počelo se sa otvaranjem i dve fabrike u jednom danu. U jednom gradu! Malo li je?

Ipak, ne ide svima dobro. Samo u jednom isto takvom danu (9.april 2016.) tri samoubistva u Srbiji. U zemlji sa sedam miliona žitelja!

Pređimo na vedrije teme. Ko bi rekao da će Hrvati Srbima učiniti uslugu? Hrvatska sprečila otvaranje nekog poglavlja ( sve neka otvaranja) između Srbije i Evropske Unije. Hrvati očekivali ogorčenje srpskog naroda, proteste, suze, kad ono Srbi ravnodušni. Mnogi i srećni zbog zastoja u pregovorima. Jer statistike kazuju da je 71, 6% naroda u Srbiji protiv EU i NATO pakta. Što opet ne znači da će stranke koje se bore za EU i Nato izgubiti naredne izbore. Srbija je velika tajna! Neće verovatno ni Hrvatska večito zatezati omču Srbiji u pristupanju Uniji. Mislim, neće večito moći da uslovljavaju. Nateraće njih Unija da popuste. Kao što će sigurno naterati Kosovo da dozvoli srpskim kamionima prevoz nafte i gasa iz centralne Srbije na Kosovo. Još koji mesec pregovora i rešenje će se naći. Ubeđen sam takođe da će nezavisnoj, slobodnoj i suverenoj Srbiji Evropska Unija odobriti prodaju smederevske železare Kinezima!

„Mi znamo sudbu i šta nas sve čeka“, - reče Šantić davno. Ubeđen sam da i mi dosta toga znamo. Evropa nema alternativu, ali mi smo Evropu u mnogo čemu pretekli. Makar kada su izbori i sve ono što ide uz izbore, u pitanju. U Evropi političari nipošto ne otvaraju nove pogone u vreme pred izbore. To je normalna obaveza. Za to se prima plata. Da gradiš fabrike, puteve, pruge... Ako si obavio posao kako treba, dobićeš drugi. Ako nisi, bićeš kažnjen. Novčano, zatvorom, i gubitkom funkcije, sigurno. Isto tako nema lepljenja plakata izvan za to predviđenih mesta. Retke su uvrede na račun konkurenata, bahatost, primitivizam, laž se ne prašta. Nema povlašćenih u medijima, proverava se svaki cent odakle je stigao i kako je potrošen. Kao što rekoh, mi u ovome prednjačimo nad Evropom. Ipak je, možda, bolje da se u tim stvarima izjednačimo s onom naprednom Evropom kojoj težimo. Da nas bude manje sramota koliko nam dobro ide, to jest koliko smo ispred  civilizovanog sveta!

Miodrag Tasić