Građanski zakonik: Graditelju zemljište na 100 godina

O ovim, ali i drugim pravnim rešenjima su juče u Apelacionom sudu u Nišu na javnoj raspravi diskutovali ugledni profesori, sudije, tužioci i advokati.

Miodrag Orlić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i jedan od tvoraca Nacrta Građanskog zakonika, naveo je da je jedno od načela na kojima se temelji ovaj zakon - načelo o dužnoj pažnji.

- Građanski zakonik polazi od pretpostavke da su građani dužni da se ponašaju onako kako bi se to osnovano moglo očekivati od razumnog i pažljivog čoveka. Ne može biti zaštite prava za one koji se ponašaju nerazumno - rekao je Orlić.

Prema njegovim rečima, ovim zakonom se ponovo uspostavlja zapuštena i zanemarena institucija zadužbine.

- Ovo je jedna od najplemenitijih ustanova koje je ovo društvo imalo i predviđeno je oslobađanje poreza za zadužbine - naveo je Orlić. On je naveo da nacrt predviđa novinu po kojoj bi pravo svojine bilo proglašeno za ljudsko pravo.

- Da bi imali vladavinu prava, pravo svojine mora u potpunosti da bude zaštićeno. Pravo svojine je ukinuto Zakonom o nacionalizaciji i za nedelju dana je sva svojina postala državna. A proces restitucije koji ide u suprotnom smeru već godinama nailazi na poteškoće. Značaj ove zakonske odredbe je u tome što ima za cilj da građani shvate da uživaju ista prava kao i država ili bilo koji drugi kolektivni entitet - rekao je Orlić i dodao da je svestan da "zora ovog zakona neće osvanuti sutra".

Dragor Hiber, još jedan profesor beogradskog Pravnog fakulteta koji je radio na izradi Nacrta Građanskog zakonika, naveo je da će ovaj zakon na sistematski način regulisati brojna pitanja, koja su do sada bila sadržana u nizu drugih odredaba.

- Ovaj zakon će ostaviti veliki broj pitanja posebnim zakonima. Ipak, on će onemogućiti zakonodavca da menja njegove prinudne propise tako što će doneti neki drugi zakon. Ukoliko bude želeo promene, zakonodavac će morati da menja Građanski zakonik. Na taj način nam se ne može desiti da različiti zakoni protivreče jedni drugima - rekao je Hiber.

On je naglasio da ovaj zakon predviđa i preventivnu zaštitu prava ličnosti, rešenja koje je građanima poznatije pod nazivom zabrana prilaska. Govoreći o delu zakona koji se bavi stvarnim pravom, Hiber je istakao da će ovaj zakon ponovo uspostaviti načelo jedinstva nepokretnosti.

- Zemljište i sve na njemu mora pripadati istom vlasniku. Bez toga je nemoguće primenjivati pravila stvarnog prava. Time ćemo raskrstiti sa pravnim besmislicama kao što je situacija u kojoj neko podigne hipoteku na zgradu koja je izgrađena na nečijem tuđem zemljištu - rekao je Hiber.

Prema njegovim rečima, potpuna novina koju uvodi ovaj zakon u naš pravni poredak je pravo građenja.

- Po tom rešenju graditelj stiče pravo da koristi zemljište na kojem je izgradio objekat na period od sto godina. Za to pravo plaća naknadu, a nakon isteka roka, zemljište i izgrađeni objekat se vraćaju vlasniku - istakao je Hiber.

Prvi Građanski zakonik od 1844.
Kako su naveli tvorci zakona, poslednji Građanski zakonik je u Srbiji usvojen davne 1844. godine. Taj zakon je prestao da važi po završetku Drugog svetskog rata, a do danas je široka materija koju uređuje bila sadržana u brojnim drugim zakonskim odredbama.