Kupio trafo i bandere, struju čeka dve decenije

Kada je pre dve decenije odlučio da se vrati na očevinu i da započne da se bavi stočarstvom kraj potopljenog sela Velika Lukanja na Staroj planini, na obale Zavojskog jezera, Slavoljub Miničić (63) nije ni slutio da će od tada biti bez struje. Vratio se životu svojih predaka, koji su tumarali pod svetlom petrolejke i fenjera.

- Još 1996. godine kupio sam trafostanicu i dve bandere a ja struju nemam. Uradio sam i projekat, međutim, nisam naišao na razumevanje ljudi koji su u to vreme bili na čelu Distribucije. Bacio sam, praktično, 7.000 maraka. Sada mi traže još 7.000 evra, a ja te pare nemam - priča Slavko.

- Postavio sam neke panele, ali oni ne mogu da proizvedu struju za frižider, televizor i slične aparate. Mnogo puta mi se pokvarilo mleko, hrana koju donesem iz grada, a da ne govorim kako sve izgleda kada noću moram u štalu. Nataknem kinesku bateriju na glavu i onda se snalazim kako znam i umem. Posebno je teško zimi, kada ovce počnu da se jagnje ili kad se neka od krava oteli. Onda bukvalno sve radim „pod prstima“ i napamet - jada se ovaj stočar.

LEGALIZACIJA U NAPUŠTENOM SELU?

ZORAN Đorđević, direktor pirotske Elektrodistribucije, kaže da je upoznat sa kompletnim slučajem Minčića, ali da su stvari poprilično komplikovane.

- Naša Elektrodistibucija je spremna da pomogne, međutim, čitav slučaj komplikuje činjenica da je objekat u parku prirode, za šta su neophodne mnogobrojne dozvole iz Beograda koje Minčić mora da pribavi. Osim toga, da bi dobio struju, objekat mora da bude legalizovan ili da je u fazi legalizacije. Kada je reč o opremi koju je nabavio, morao je najpre da napravi projekat, pa tek onda da je kupuje. Prema našim procenama, da bi dobio struju, potrebno je bar deset do petnest hiljada evra - kaže Đorđević.