Kuršumlija: Hramom slave oca Haritona

Za samo devet dana, meštani Seoca, sela nadomak Lukovske banje u Kuršumlijskoj opštini, sagradili su crkvu posvetivši je monahu iz ovog sela koji je kidnapovan i svirepo pogubljen juna 1999. godine na Kosovu.

Kraj crkvice, koju su gradili sopstvenim sredstvima i uz pomoć donatora, rodbina i meštani podigli su i spomenik ocu Haritonu (Radoslavu Lukiću) koji je stradao na najtežim mukama.

- Hram posvećen ocu Haritonu sagradili smo uz blagoslov vladike niškog Jovana i kuršumlijske Crkve Svete Trojice, ali na inicijativu čoveka sa Kosmeta koji je svoje bolesno dete lečio čitajući mu stihove o ocu Haritonu. Čovek po imenu Boban došao je svojevremeno u selo i zamolio meštane da izgrade crkvu u čast monaha rodom iz Seoca, koji je na svirep način pogubljen u Prizrenu - priča Nebojša Krstić, sekretar Crkvenog odbora.

I dok objašnjava da će crkva nositi naziv „Cveti“, po danu kada je Isus Hrst ušao u Jerusalim, baš kao što se, veli, i otac Hariton uzdigao u carstvo nebesko, Krstić ističe da će hram meštane uvek podsećati na nevino postradalog monaha, koji je stradao za krst časni.

- Devedesetih godina išao sam u školu sa Radoslavom, koji je, kada se zamonašio, dobio svetovno ime otac Hariton. Oduvek je bio privržen Bogu i krstu časnom, zbog koga je i stradao jer su zlikovci koji su ga svirepo mučili, a potom odsekli glavu, to učinili zato što je bio pravoslavni sveštenik.

IZGRADNjA
Osim dobrovoljnih priloga meštana, izgradnju hrama u Seocu pomoglo je i kuršumlijsko preduzeće „Planinka“, kao i kuršumlijska opština. - Ostalo je još unutrašnje malterisanje i oslikavanje crkve koja će, nadam se, okupljati ne samo preostale meštane već i one koji su u potrazi za boljim životom otišli iz sela - iznosi Nebojša Krstić.

Ponosan na meštane koji su za vrlo kratko vreme podigli hram, Nebojša podseća da je posle zamonašenja u manastiru Crna Reka, otac Hariton, kao monah, dobio premeštaj u Hram Svetih arhangela kod Prizrena. Rešen da obavi poslušanje, tog 15. juna 1999. godine krenuo je, prema svedočenju monaštva, u grad, pohranu.

- Rekavši „Neka je blagosloveno“ krenuo je automobilom, bez straha. U samom gradu zaustavili su ga trojica terorista i legitimisali. Odmah po legitimisanju teroristi crnih uniformi i još crnjih duša odveli su ga njegovim autom u nepoznatom pravcu. Ovo se dešavalo naočigled nemačkih vojnika u sastavu NATO „mirovnjaka“. Ceo događaj video je i jedan nemački novinar, fotografisao i istog dana obavestio episkopiju. Počeo je golgotski put novog Hristovog mučenika - ispričali su monasi u filmu snimljenom o ovom monahu, dok su iz Eparhije raško-prizrenske tada saopštili da je posle brojnih uboda nožem i mučenja ocu Haritonu odsečena glava.

- Mudžahedini su po priči jedne muslimanke iz Prizrena igrali čitavog dana fudbal sa glavom oca Haritona - ispričali su monasi o ovom svirepom i ljudskom umu nezamislivom gestu albanskih terorista, dok je obdukcijom ustanovljeno da je monahova glava odsečena oštrim predmetom. Kosti ruku bile su polomljene, kao i kičma, kojoj je nedostajalo nekoliko pršljenova.

- Podrasnik i džemper bili su u predelu srcana nekoliko mesta izbodeni nožem. Džemper je sa prednje strane bio rasporen. Bili su to najstrašniji dokazi neopisivih muka koje je ovaj prepodobnomučenik podneo zaHrista - pojašnjavali su monasi rezultate obdukcije.

Monahovo telo, koje su zlikovci tajno zakopali u mestu Tusus kod Prizrena, pronađeno je avgusta 2000. godine od strane Komisije za ekshumaciju tela nestalih i kidnapovanih Srba. Nedaleko od oca Haritona pronađena su i tela nekoliko Srba postradalih u isto vreme.

TELO SAHRANjENO U CRNOJ RECI
U periodu potrage za ocem Haritonom, kada monaštvo još nije znalo da je usmrćen, prema priči pojedinih monaha, otac Hariton javljao im se u snu govoreći da je postradao. Njegovo telo (glava još nije pronađena, a sumnja se da je bačena u bunar u Prizrenu) preneto je iz Prizrena u Gračanicu, gde je 11. novembra 2000.godine odslužen parastos, a potom u njegov prvi manastir - Crnu Reku, gde je i sahranjen.

D. Zečević