Gradonačelnik Niša, Dragoslav Pavlović, poručio je da je negovanje kulture sećanja obaveza svih, kako bi se stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravilo.
Pre 22 godine, 17. marta 2004, na prostoru Kosova i Metohije otpočeo je talas nasilja koji je ušao u istoriju kao Martovski pogrom. Tokom dvodnevnih nereda, ubijeno je najmanje 19 ljudi, povređeno oko hiljadu, a više od 4.000 Srba proterano je iz svojih domova. Uništeno je više od 800 kuća, dok je 35 crkava i manastira spaljeno ili teško oštećeno.
Nasilje je izbilo nakon tragičnog utapanja trojice albanskih dečaka u reci Ibar, za šta su pojedini albanski mediji i politički akteri optužili Srbe, što je dodatno podgrejalo tenzije. Iako su kasnije iz UNMIK demantovane tvrdnje da su Srbi odgovorni za taj događaj, nemiri su već bili u punom zamahu.
Od ranih jutarnjih časova 17. marta, napadi su se proširili širom pokrajine – u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Čaglavici i drugim mestima. Mete su bili srpski domovi, svetinje i civili. Uprkos prisustvu oko 19.000 pripadnika KFOR, nasilje nije blagovremeno zaustavljeno.
Prema podacima međunarodnih misija, u neredima je povređeno 954 osobe, uključujući pripadnike Kfora i policije UN. Oko 150 Srba teško je povređeno u svojim kućama, dok je uništeno i više desetina domova drugih zajednica. Procenjuje se da je u nasilju, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 ljudi.
Nakon gotovo tri dana „visokog napona“, situacija je stavljena pod kontrolu tek po dolasku dodatnih snaga NATO-a. Međunarodni zvaničnici su tadašnje događaje okarakterisali kao organizovano etničko nasilje, a Savet bezbednosti UN i Evropska unija osudili su pogrom.
I pored proteklog vremena, brojna pitanja ostala su bez odgovora – pre svega ona o organizatorima i punoj pozadini događaja.
