Niški akademci najviše vole pasulj i musaku

Prema rečima Radeta Rajkovića, direktora Studentskog centra, u ovoj kuhinji se svakog dana pripremaju po tri obroka za preko 6.500 akademaca. Studentima se svakog dana nudi nekoliko vrsta jela. Jedno je obavezno posno, a u vreme posta na meniju su i dva jela bez mesa koja su pripremljena na ulju.Oprema u kuhinji je uglavnom nova i stalno se obnavlja, ali se tu nije stalo. Prateći savremene tokovo pripreme i obrade namirnica u toku je postupak nabavke konvektomata, najsavremenijeg uređaja u svetu ishrane, gde se radi termička obrada namirnica bez masti i bez velike koncentracije ulja.U Studentskom centru kažu da poseduju sve sertifikate koji potvrđuju kvalitet hrane koja se ovde priprema, ali papiri postoje i za sve namirnice koje na prijemnoj traci uđu u kuhinju. Ništa nije prepušteno slučaju, a pre svega zdravlje studenta. Na svakoj restoranskoj liniji postoje monitori na kojima studenti mogu da vide sastav svih jela koja su tog dana na meniju, a oni dodaci koji se smatraju alergentima, i koji mogu da ugroze zdravlje akademaca, podvučeni su žutom bojom.

„Jedna smo od retkih studentskih kuhinja koja se u svemu oslanja na sopstvene snage“, kažu zaposleni u kuhinji. „Imamo svoju pekaru, svoju mesaru i svoju poslastičaru gde se sve priprema pod nadzorom stručnjaka, tehnologa hrane i nutricionista. Studenti moraju da dobiju ono što je najbolje i najpotrebnije za njihov organizam, u skladu sa naporom kome su izloženi“.

Pećnice u pekari su svakog jutra pepune „malih veknica“ kako ih popularno zovu majstori peciva i hleba.

„Kada je puno brojno stanje studenata, svakog jutra se u pekari ispeče i preko 6.500 ovih veknica težine oko 100 grama“, kažu pekari. „Broj veknica koje studenti mogu da uzmu nije ograničen, pa često dolaze po repete, a to se odnosi i na hranu.Neko pojede tri kifle za obrok, a neki ne pojedu ni jednu. Devojke, uglavnom, izbegavaju da jedu hleb“, dodaju kriz smeh zaposleni u pekari, uz napomenu da bude dana kada se ovde utroši i tona brašna.

U kuhinji svi užurbano rade. U specijalnim posudama se priprema ručak koji će početi za nekih sat vremena, pa studenti tako dobiju sveže pripremljenu hranu. Na meniju je nekoliko jela, a salate se služe na principu švedskog stola. Savako meže da uzme onoliko koliko želi.

„Samo u jednom mahu, ovde mogu da se pripreme od 300 do 400 porcija jela.Zahvaljujući savremnoj opremi koju koristimo, ne dolazi do mešanja mirisa različitih jela što dodatno utiče na njihov kvalitet, a, pre svega, ukus. U proceduri je nabavka konvektomata za pripremu najzdravije hrane budući da se jela pripremaju bez ulja, odnosno sa malom količinom masnoće. Kada smo bili na prezentaciji ove mašine, zadivilo nas je to kako uz pomoć ove mašine mogu da se skuvaju jaja, a da ih uopšte ne izvadite iz ambalaže“, objašnjava Slađana Arsić, tehnolog i šef službe ishrane.

Niški akademci se ni sada ne žale na hranu. Kažu da je ukusna, posebno im je drago da mogu da biraju jela.Tu su zapečeni karfiol i keleraba, potom makarone, paprikaš, pljeskavice, pohovona riba, pasulj, a supa je obavezna. Već narednog dana jelovnik se u potpunosti menja.

„Mada im nudimo uvek raznovrsna jela, studenti najviše vole pasulj i musaku. Ne mogu da im odole, pa se za vreme ručka vraćaju redovno po repete“, naglašavaju zaposleni na restoranskoj liniji.

To potvrđuju i studenti, koji dodaju da sa nestrpljenjem čekaju dane kada su ova jela na meniju. Šta je to što pasulju u studentskoj menzi daje posebnu draž, ostala je tajna koju kuvari ljubomorno čuvaju. Sudeći po tome, i način na koji se priprema musaka je poslovna tajna.

„Specifičnost naše kuhinje je u tome što je hrana domaća, a to podrazumeva i domaću zimnicu koju pripremamo na tradicinalan način, onako kako to čine majke i bake studenata“, kaže tehnolog Slađana Arsić. „Burad sa kiselom paprikom su već u ostavi, tu su i kiseli krastavčići, karfiol, šargarepa, a pripremamo i kiseli zeleni paradjaz koje su mnoge domaćice već zaboravile, a kod naših baka je bio obavezan na zimskoj trpezi. Studenti se tako u toku zimskih meseci mogu zasladiti zimnicom koja nije industrijska, a svake godine pripremimo do 30 tona zimnice“, objašnjava naša sagovornica.

Studenti koji se hrane u menzi kažu, da su im poslastičari najomiljeniji. Baklava koju oni pripreme je nazamenjiva i najslađa koju su do sada probali, ali ne zaostaju po ukusu ni bombice od keksa i čokolade, rolati i ostale slatke đakonije.

Za ishranu u menzama niški studenti mesečno izdvajaju 5.130 dinara, što je daleko manje nego da se sami hrane.

„Uobičajan broj studenata koji koristi naše usluge je oko 6.500 akademaca, ali poslednjih godina je sve više studenata iz Niša koji koriste jedan obrok u menzi, a najčešće je to ručak. Prošle godine smo imali oko 1.000 niških studenata koji su se hranili u stidentskim menazama na Gradskom polju kod Centralne kuhinje, pored paviljona kod Pravnog i Ekonomskog i kod Medicinskog fakulteta. Cena ručka je 72 danira“, kažu u Studentskom centru, i dodaju da im je sud studenata kada se radi o ishrani najvažniji.

„Hrana u menzi je uvek sveža, topla i ukusna“, kaže studentkinja Jelena iz Kragujevca. „Osim toga, zaposleni u restoranu nam stalno, i za sve što želimo, izlaze u susret.Izbor jela je veliki i odličan, a vreme kada nam se serviraju obroci nam odgovara, i u skladu je sa našim obavezama na fakultetima“.

„Fabrika hrane“ za studente na Gradskom polju ne staje. Radi se svakodnsvno, brzo i kvalitetno, a u tanjire niških studenata svakog dana stigne zdrava hrana.