Srbija će imati dovoljno hrane i pored suše

Uvozićemo kao i ranije određene količine mesa, koje neće biti značajnije zbog - kako navode stručnjaci paradoksalne činjenice - niskog standarda i relativno male potrošnje te osnovne životne namirnice.

Problem bi se mogao javiti u snabdevanju mlekom, ali prerađivači ističu da je rano davati prognoze, jer proizvodnja i te sirovine zavisi od vremenskih uslova i poručuju da će učiniti sve da obezbede dovoljne količine mleka.

Eksperti su se složili i da ne treba žuriti sa merama restrikcije izvoza, jer bi izazvale šokove na domaćem tržištu i donele više štete nego koristi, otvarajući prostor špekulantima.

 Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije (PKS) precizirao je da naša zemlja trenutno raspolaže sa „zavidnim zalihama” - 100.000 tona šećera, 60.000 tona jestivog ulja, 300.000 tona pšenice i više od milion tona kukuruza i dodao da ćemo osim za domaće tržište imati i za izvoz. On je ukazao da će, iako je biljna proizvodnja „desetkovana”, odnosno prepolovljena, još teže posledice osetiti stočarstvo, jer je krmno bilje „ takoreći stoprocentno stradalo” i to će se odraziti na nedostatak stočne hrane.

Stanković je rekao da bi bilo preuranjeno uvoditi mere estrikcije izvoza (žitarica i uljarica) jer bi to donelo više štete nego koristi, i ne treba se „zaletati sa nekim merama koje kasnije mogu da se vrate kao bumerang”, već pratiti situaciju i bilanse.

„Ja bih pre zabranio izvoz žive stoke, posebno podmlatka za dalju reprodukciju, i to pre svega telad i prasad”, naglasio je Stanković, napomenuvši da na rešavanju problema u stočarstvu treba da se angažuju i lokalne samouprave.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Natalija Bogdanov rekla je da je izvesno da su prinosi generalno mnogo niži ali da bi trebalo da podmire domaće potrebe. Ona je podvukla da je prerano govoriti o eventualnom uvozu hrane, a naročito spekulisati o tome kolike bi to količine bile.

Ne bi bilo uputno preduzimati bilo kakve mere „bez da se naprave bilansi i bez davanja preciznije prognoze roda”, naglasila je ona, dodajući da kada je reč o eventualnoj zabrani izvoza kukuruza, ne postoji bilo kakva vrsta zabrane takve mere, ali je „preuranjeno o tome govoriti, jer će to napraviti velike, velike špekulacije na tržištu”. Ona je upozorila da bi lako moglo lako da se dogodi, kao pre nekoliko godina da su domaći trgovci snizili nabavnu cenu od proizvođača, koji su za svoj proizvod koji je bio najskuplji - kukuruz, dobili „mizernu” cenu.

Direktorka korporativnih poslova Denjub fuds grupe, čije su članice Imlek i Subotička mlekara, Svetlana Glumac rekla je za Tanjug da će te kompanije učiniti sve što je do njih da tržište bude stabilno i da se izbegne uvoz sirovog mleka.

Sve zavisi od vremenskih prilika, suša je velika, stočne hrane je sve manje ali mislim da ćemo uspeti da izbegnemo uvoz i potrudicemo se da iz naših firmi u regionu obezbedimo dovoljno mleka, rekla je ona.

U kompaniji „Neoplanta” koja se bavi proizvodnjom i preradom mesa istakli su da je „ izvesno da će pred svima nama biti veliki izazovi, ali da je nezahvalno davati precizne prognoze o budućim cena mesa i snabdevenosti tržišta jer proizvodna godina još nije završena.