Dvadeset godina od smrti Slobodana Miloševića – politička era koja je obeležila Srbiju

Milošević je umro 11. marta 2006. godine od infarkta, tokom suđenja pred Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hag. Po želji porodice sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevac, nakon što nije prihvaćen zahtev da bude sahranjen u Beograd uz državne počasti.

Kao jedna od najznačajnijih i najkontroverznijih političkih ličnosti u Srbiji krajem 20. veka, Milošević je obeležio period raspada Jugoslavije, ratova u regionu i dubokih političkih potresa devedesetih godina. Haški tribunal protiv njega je podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti.

Tribunalu je izručen 28. juna 2001. godine. Suđenje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini počelo je 12. februara 2002. godine. Tokom procesa branio se sam, a postupak je više puta prekidan zbog njegovog narušenog zdravstvenog stanja. Suđenje je obustavljeno nekoliko dana nakon njegove smrti.

Njegov politički uspon simbolično je obeležen govorom na Gazimestan na Vidovdan 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina Kosovska bitka, kome je prisustvovao ogroman broj građana.

Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji 1990. godine, kao kandidat Socijalistička partija Srbije osvojio je 65,34 odsto glasova i postao predsednik Republike Srbije. Za predsednika Savezne Republike Jugoslavije izabran je 25. jula 1997. godine.

Njegova vlast okončana je posle izbora 2000. godine, kada ga je pobedio kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica. Nepriznavanje izbornog poraza dovelo je do masovnih protesta širom Srbije i događaja poznatih kao Petooktobarske promene.

Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a iste godine na Vidovdan izručen Haškom tribunalu odlukom vlade premijera Zoran Đinđić.

Milošević je bio inicijator promena ustavnog položaja autonomnih pokrajina u Srbiji i jedan od potpisnika Dejtonski mirovni sporazum, kojim je posle pet godina okončan rat u Bosni i Hercegovini.

U javnosti je dovođen u vezu sa ubistvom nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivan Stambolić, kao i sa četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali, ali i sa dešavanjima na ratištima u bivšoj Jugoslaviji, posebno u Srebrenica i Vukovar.

Bivša portparolka tužilaštva u Hagu Florens Artman kasnije je iznela tvrdnju da je Milošević uzimao lek „rifampicin“ kako bi pogoršao svoje zdravstveno stanje i pokušao da dobije dozvolu za lečenje na slobodi.

Milošević je i autor knjige Godine raspleta, prevedene na više stranih jezika.