DLM zvučali nestvarno u Nišu

Prema urbanoj legendi, za vreme nastupa ovog sastava na Nišvilu zabeležena je prva šutka u istoriji ovog džez festivala. Imajući to u vidu, ne možete, a da sa velikim očekivanjima ne dođete na njihov koncert. Napomenimo u samom startu, da su ta očekivanja i ispunjena, a publika još jednom oduševljena i ponovo zaljubljena u ove luckaste “dečake”.

Koncert je održan u, kako je sam Ivan Jevtović rekao, svetom mestu, odnosno u bašti zgradi Univerziteta u Nišu, poznatije kao Banovina. Već oko 22 sata mogli su se začuti zarazni zvuci, koji pozivaju na ples. Bez uvertire krenuli su sa hitovima, koji su se kroz veče ređali. U publici je bilo ljudi najrazličitije dobi, od dece koja još nisu ni blizu puberteta, pa sve do oni koji prolaze kroz tzv. “drugi pubertet”. Međutim, ono što je bilo upečatljivo jeste čudno ponašanje koje karakterišu plesni pokreti u ritmu muzike, osmesi, pevanje i aplauzi uz po koji vrisak na kraju svake numere.

Bez ikakvih problema, prateći set listu odsvirali su, između ostalog, “Seaf”, “Volim te cvete”, “Mephis, Mexico”, “Prolećni dan”, ali i u Beastie Boys stilu “Dezodorans“. U jednom trenutku njihov, verovatno najmlađi, fan prišao i sramežljivo upitao Ivana hoće li biti Zeke. Gotovo istog trena začula se pesma “Zeka”, a dečkić se pridružio muzičarima na bini, ali se nije usudio da peva i zbunjeno je posmatrao masu koja mu aplaudira i frontmena koji mu je stavio šešir, naočare i obukao mu duks, igrajući sa njim i pokušavajući da ga natera da peva. Ovaj gest samo je pokazao kako prirodan i otvoren odnos imaju sa publikom i koliko im zanči svako ko dođe na njihov nastup. Ugledajući se na malopre pomenutog dečaka, mnogi su prilazili bini i tražili svoju omiljenu pesmu u nadi da će i njihova želja biti uslišena, no, za tim nije bilo potrebe, jer gotovo da su izveli sve numere, tako da je teško da je neko otišao iz Banovine, a da mu želja nije bila ispunjena.

Kako je vreme odmicalo, atmosfera se zagrejavala, a do tačke ključanja došlo je pri izvođenju numera “Disko klub”, “Flora i fauna”, “Dobar dan” i “Let there be rock”, kojima su koncert priveli kraju, ili su bar oni tako planirali. Da nije samo publika uživala i dobro se zabavljala videlo se jasno, a pored uobičajenih plesnih tačaka pevača, u plesu su se oprobali i Mihajlo Bogosavljević i Maks Kočetov, što je izazvalo osmehe u prisutnih, ali i njih samih, koji su izgleda svesni svojih plesačkih (ne)sposobnosti.

Pomislili su da su ovaj nastup završili, ali se fanovi nisu sa tim složili. Vratili su se na bis i po ko zna koji put zahvalili ljudima koji su došli i u znak zahvalnosti odsvirali “Motel Kurodowtz”, “Higijena” i “Rakovica”, nakon čega su se povukli sa bine. Taj postupak ovoga puta ispraćen je mnogo burnije od prethodnog, tako da nisu imali izbora i bili primorani da se vrate na binu uz komentar da nemaju šta da sviraju, jer su sve već izveli. “Pa ništa, vadimo iz fioka sad”, rekao je Ivan, a začuli su se zvuci “Tolerancije”, nakon koje su prezentovali novu pesmu, koja je naišla na sjajan prijem kod publike. Na insistiranje prvih redova začula se i “Ljubav” koju su svi horskim pevanjem ispratili. Poklonivši se otišli su sa bine.

Nećete verovali, ali ljudi su hteli još, jer kao što je rečeno, nije ih bilo više od 10 godina, a niška publika ih je željna. Nažalost, samo se Ivan vratio na binu da se zahvali još jednom i pozdravi sa publikom uz reči “Čuvajte ovo sveto mesto i podržite našu braću koja ovde dolaze da sviraju i podržavajte rokenrol i urbanu kultutru!”. Bilo šta dodati na sve ovo je suvišno, stoga poslušajte Ivanove reči i nadajte se da neće čekati 11 godina do sledećeg nastupa.

balkanrock.com