СРПСКИ АРТИКЛИ ЈЕФТИНИЈИ У ЦРНОЈ ГОРИ

Производи домаћих компанија мање коштају у Црној Гори него у Србији, произвођачи тврде да су за то „криви" нижи порези и марже

Српски производи у Црној Гори коштају много мање него у Србији! У суседној држави јефтини су производи компанија „Таково", „Књаз Милош", „Имлек", „Некст", „Нектар"... Произвођачи из Србије не поричу да своје производе продају по нижој цени у ЦГ, а међу главним разлозима за то наводе ниже порезе и марже, стабилност валуте, али и виши животни стандард у суседној држави.

Кисела вода „Књаз милош" од 1,5 литара у Подгорици кошта 0,45 евра, што је око 35 динара, а у Београду 41,9 динара, односно за око седам динара скупље. Еурокрем „таково" од 500 грама у Црној Гори стаје 1,85 евра или око 143 динара, док је у Србији он скупљи за око 45 динара. „Нектаров" сок од јабуке у Србији кошта 63,9 динара, а у Црној Гори је јефтинији за око 16 динара и кошта 62 цента или 48 динара.

Раде Прибићевић, директор „Дањуб фудс групе", у чијем је власништву пет највећих српских млекара, пожаревачки „Бамби" и аранђеловачки „Књаз Милош", признаје да су цене појединих производа наведених компанија ниже у Црној Гори него у Србији. Он, пак, тврди да за то има „ваљаних" разлога.

- Први разлог је тај што се цене за ЦГ одређују у еврима, а у Србији у динарима. С обзиром на то да код нас евро нелогично пада, исто тако нереално утиче и на малопродајне цене. Други разлог лежи у томе што су у ЦГ порези у просеку мањи него код нас. Кад кажем у просеку, мислим на већину производа и на то да се у ЦГ порези разликују од артикла до артикла. Код нас је ПДВ 18 одсто, па пошто је он укључен у цену, у старту је производ скупљи за толико - каже Прибићевић. Он додаје да је трећи, уједно и последњи разлог, тај што су у Црној Гори малопродајне марже ниже него у Србији, не желећи да открије колико су то марже ниже у суседној држави од српских.

Родољуб Драшковић, власник компаније „Свислајон Таково", за Пресс објашњава да је у формирању цене пресудна конкуренција.

- Цене се нивелишу према тржишној конкуренцији. Ако је конкуренција јака, цене су ниже и обратно. На црногорском тржишту конкуренција је велика, те наши производи морају да буду конкурентни и у цени. Захваљујући томе, најзаступљенији смо на њиховом тржишту са чак 70 одсто, док остали произвођачи деле остатак - каже Драшковић, и наводи да у Црној Гори нема царине на увоз сировина.

- Поред тога, и марже су им много ниже, као и порези. Тако је сваки наш производ у Србији скупљи бар 28 одсто него код њих. Према правилу, тамо где има монопола, марже су много веће - објашњава Драшковић, и додаје да је животни стандард много виши у ЦГ него у Србији и да то битно утиче на формирање цена.

„Шопинг" рачуница

Као у „стара добра времена", кад су грађани Србије путовали у Мађарску по најосновније животне намирнице, тако сада могу да крену пут Црне Горе. Уколико купују на велико, пут до суседне државе ће дебело да им се исплати. Наиме, аутобуска карта од Београда до Подгорице и назад кошта 2.330 динара, таман толико колика је разлика између шопинга одређених производа на велико у Црној Гори и у Србији. Пут колима до Подгорице и назад скупљи је од аутобуса и кошта око 6.000 динара. Међутим, ако истим колима крене по један члан из две породице или чак три, рачуница је много исплативија.