Елаборат за инвеститоре првог реда, посао за грађане другог реда

Ових дана је на Општинском већу покренута тема отуђења грађевинског земљишта у државној својини у корист инвеститора из Турске, компаније "Ugur Balkuv Group".

Ова компанија се, како тврде општинске власти обратила општинској управи Алексинца писмом о намерама. Они намеравају да изграде фабрику трикотаже у Алексинцу, у индустријској зони, а накнадно би се обавезали да запосле 150 до 250 радника у овом погону.

Иначе, ради се о добро стојећој турској компанији са, како тврде, извозом на европско тржиште вредно више милиона евра годишње, па би и погон у Алексинцу био претежно извозно оријентисан. Годишњи промет компаније је око 45 милиона евра и компанија упошљава 1050 радника.

Општинске власти су израдиле елаборат о оправданости отуђења грађевинског земљишта и то без накнаде. Без накнаде је урађен и елаборат.

У прилогу елабората, који смо скинули са сајта Општинске управе, налази се и поменуто писмо о намерама. Међутим, из приложеног писма се не може разазнати њихова права намера, број радника, обим производње и извоза. Да ли постоји неко друго писмо, или уобичајени кафански договор, то нисмо могли да сазнамо.

Елаборат је урађен на 77 страна, од чега првих 60 страна говоре о макроекономским кретањима у Србији, али на такве документе смо у Србији већ навикли. Преостале стране говоре о анализи локације, економској анализи инвестиције.

Тотално је нејасно, на основу којих параметара је урађена анализа. Уобичајено је да инвеститор уради одређену врсту бизнис плана, са исказаним улагањима, бројем радника, трошковима производње, планом прихода и расхода и коефицијентом рентабилности пројекта. Део такве анализе нам нуди поменути елаборат, али опет питамо, на основу којих параметара?

Предвиђено је да у почетку буде запошљено 150 радника, да се тај бој повећава за 25 сваке године, до броја од 250 радника. Турска компанија би инвестирала милион евра у изградњу објекта, а још три милиона евра би било уложено у опрему. Планирано је да извоз буде остварен у износу од 15 милиона евра у овом петогодишњем периоду.

Инвеститор није исказао каква би била структура запослених, нити колике би биле плате радника. У елаборату можемо сазнати да је просечна нето  зарада у текстилној индустрији у Србији износила 34.523 динара. На основу ове пројекције у општинској управи процењују да би Турска компанија на име пореза и доприноса за зараде издовјила више од 250 милиона динара у овом периоду, а да би део који припада директно алексиначкој оптини износио око 28 милиона динара и још пар милиона на основу општинских накнада.

Укупно би држава на основу овог пројекта директно инкасирала 258 милиона динара, оријентационо 2.150.000 евра.

Међутим, знајући да овај инвеститор долази и због погодности које може остварити у Србији, конкретно субвенцијама, морамо зарачунати и овај податак. Износ субвенције се кретао од 5000 до 9000 евра. Можемо узети актуелни податак од 5.150 евра, што би за 250 радника износило 1.287.500. Уколико би смо узели реципрочно износ који је Грамер добијао по раднику, онда се говори о цифри која је близу 2 милиона евра. У таквом односу снага држава би "била добра" 150.000 евра.

Реализацијом инвестиционог пројекта компаније UGUR BALKUV GROUP из Турске, на територији Општине Алексинац се укупан број запослених повећава за 2,42%, док се укупан број у правним лицима повећава за 3,24%. Дакле, обзиром да се број запослених повећава знатно више од 1% са овог становишта апсолутно је оправдано отуђење предметног земљишта без накнаде, а у складу са Уредбом, стоји у Елаборату.

---

Наше основне критике се односе на начин како се третирају различити инвеститори од стране општинске управе. Док се некима даје дозвола у кафани (говоримо о случају компаније која је узурпирала и оградила земљиште у државној својини), некима на основу намера, дотле неки морају да чекају и више година на било какав одговор општинских власти (Инфо-Г).

Сигурно је да би било више домаћих инвеститора, када би и они могли да рачунају на привилегије у субвенцијама. Без тога је веома тешко покренути производњу, а притом долази и до услова нелегалне конкуренције.

Ипак, морамо похвалити долазак још једне компаније и отварање нових радних места. Иако се не може рачунати на неку велику плату, а постоје и замерке на квалитет услова рада, са друге стране већа понуда доводи до тога да добри радници могу да бирају компанију у којој би се запослили, а то онда и диктира боље услове.

АГ, Алексинац.Нет