Инвеститори хрле у Ниш, а Нишлије и даље без посла

Шеф Канцеларије за локални економски развој (КЛЕР) Милан Ранђеловић рекао је да град чини све да привуче инвеститоре и да за њих постоје већ припремљене, комунално опремљене локације.

"Тренутно на располагању инвеститорима стоје две парцеле у зони Доње Међурово у оквиру слободне царинске зоне, затим око 15 хектара у индустријској зони у улици Ивана Милутиновића, десетак хектара на већем броју парцела у индустријској зони Север, а увелико се припрема индустријска зона Исток на потезу између Нисала и ЕИ на површини од 20 хектара", навео је Ранђеловић.

Препорука КЛЕР-а новом градском руководству и градоначелнику је да се за отварање нових погона купи још око 20 хектара сконцентрисаног на једној локацији, додаје Ранђеловић.

Он подсећа да је радна зона у Доwем Међурову тренутно најбоље опремљена у читавој Србији и да има услова за њено ширење, а да су Ниш и Суботица градови у којима су улагачи највише занитересовани да инвестирају.

Како каже, у последње три године у Ниш је стигло или су у току иницијални контакти и преговори са 64 инвеститора, а уколико све буде до краја реализовано висина улагања процењује се на око 350 милиона евра.

"Почетни контакти постоје са 10 инвеститора, преговарамо тренутно са девет, а 18 инвестиција је већ реализовано. Још 27 инвестиција је у фази реализације, а ако све буде како је планирано до краја наредне године посао ће добити око 9.000 Нишлија", најављује Ранђеловић, уз појашњење да је од тог броја већ запослено неколико хиљада у погонима инвеститора који су дошли у последње две године.

Иако се на месту првог човека Ниша налази тек недељу дана, градоначелник Зоран Перишић каже да се политика града према домаћим и страним инвеститорима неће битније мењати од оне која је дала добре резултате.

"И даље смо отворени и за домаће и стране улагаче, нећемо правити разлику међу њима, али ће се водити рачуна о пореклу капитала", каже Перишић.

Градска власт обећава да ће, иако је свесна да је њихов основни интерес профит, водити рачуна и о томе да се профит не увечава искључиво преко леђа запослених, без права на синдикално организовање и без поштовања услова за рад који гарантују њихову безбедност и здравље.

Извршни директор предузећа Тагор-електроник, које од пре две године користи услуге КЛЕР-а, Тамара Јовановић, каже за Таwуг да локална самоуправа у Нишу доста чини да олакша повезиваwе привредника са државним институцијама и омогући им доступност подстицајних средстава за започиwаwе или ширеwе посла, али да неке административне процедуре могу још да се скрате или убрзају.

"КЛЕР нам је помогао у оперативнијем решавању неких административних и логистичких проблема, као и да преко СИЕПЕ добијемо по 5.000 евра за сваког новозапосленог. Уз 70 радника који су већ у производњи, планирамо да запослимо још 60", каже директорка предузећа које се бави производњом електричних склопова и снабдвењем електричним компонентама, а део својих производа пласира на инострано тржисте.

Међутим, и поред отварања неколико хиљада нових радних места у последње две године "глад за послом" још није превазиђена.

Да је тако говоре и последњи подаци градске Управе за привреду и одрживи развој, према којима је последјнег дана јуна ове године на евиденцији тржиста рада било 36.230 лица, од којих 10. 408 први пут тражи посао, а 25.831 више година чека посао.

Званична статистика каже да је од 260.000 житеља Ниша тек 61.849 у радном односу, а само 9.771 су предузетници, раде код предузетника или се баве самосталном делатношцу.

У поређењу са 172 општине и града у Србији, Ниш се по просеку зарада без пореза и доприноса у мају ове године налазио на 55-ом месту, а просечна плата без пореза и доприноса је 36. 898 динара, с тим што запослени становници градске општине Панталеј просечно зарађују и мање од 10.000 месечно.