Проблем паса луталица у Нишу ескалира: Одштете премашују 60 милиона, грађани изгубили поверење, а кључне полуге управљања и даље у рукама Михајловића

„Зовемо Медиану, дођу, покупе их, али после три или пет дана исти ти пси су опет овде. Ми више не верујемо да ико жели да реши овај проблем“, каже један од мештана Паси Пољане.

Званични напредак — нови боксови, проширење капацитета и обилазак градоначелника

Градоначелник Ниша Драгослав Павловић недавно је, са сарадницима, обишао прихватилиште за псе зоохигијене ЈКП „Медиана“, где је у току реализација пројекта проширења капацитета.

Пројекат је подељен у четири фазе,

• Прва фаза донела је 64 нових места, укупно обећавају — близу 500 места, што је петоструко повећање у односу на претходне капацитете?

Изграђена је и нова ветеринарска амбуланта, набављено возило за хумани превоз паса, а служба сада ради у две смене, кажу из ЈКП Медиана.

Али грађани не верују — „Све је то на папиру, а на улицама је све горе“

Упркос званичним најавама и честим обиласцима, велики број грађана Ниша сматра да су резултати на терену недовољни или невидљиви.

„Пре сваког избора чујемо исту причу — проширујемо азил, улажемо у зоохигијену, биће решено. А онда изађемо из куће и видимо да ништа није промењено“, каже мештанка Паси Пољане.

Грађани отворено истичу да су изгубили поверење у политичка обећања, јер се решење годинама одлаже, док се проблем само шири.

60 милиона на одштете уместо у трајно решење: „Цена свих пропуштених мера“

Град Ниш (ЈКП Медиана) сваке године издваја више од 60 милиона динара за одштете због уједа паса луталица — суму која, према речима упућених, представља „бацање новца који би могао решити проблем на дуже стазе“.

Уместо да милиони одлазе на судске одштете, стручњаци указују да би исти новац могао бити усмерен у системске мере које би трајно смањиле број паса на улицама и број инцидената. Међу најчешће навођеним корацима су:

• трајно проширење постојећег прихватилишта,

• изградња новог, савременог азила кроз партнерство Града Ниша и ЈКП „Медиана“,

• јачање службе зоохигијене,

• набавка боље опреме, ангажовање више екипа, увођење дежурстава и бржих интервенција на терену.

„Тих 60 милиона годишње је фактички цена свих пропуштених решења“, оценио је један од саговорника из струке, уз поруку да би улагање у системске мере дугорочно уштедело новац и обезбедило већу безбедност грађана.

Ко стварно управља Медианом? Утицај Ивана Михајловића и даље пресудан

Иако је јавност упозната са директорком која је формално на челу ЈКП „Медиана“, унутар предузећа, међу радницима и сарадницима већ дуже време се говори о томе да значајне полуге управљања и даље држи Иван Михајловић, бивши директор, а сада саветник у Медиани.

Према наводима извора из саме установе:

• Михајловић има видљив, практичан и свакодневан утицај на оперативне одлуке,

• Његово мишљење је у пракси одлучујуће у питањима организације и рада служби,

• Упркос формалном статусу саветника, де факто управља кључним сегментима пословања, посебно у области зоохигијене.

Запослени тврде да управо ова „двострука структура“ доводи до тога да одговорност често остаје нејасна, а да се стратешке одлуке доносе споро и без видљивих резултата на терену.

Закључак: велики новац, велики планови — али мали резултати

Ниш се већ годинама врти у зачараном кругу, грађани се жале, одштете се плаћају, пси се враћају а решења се најављују, али ретко спроводе.

Док град представља пројекте као „историјске“, становници — нарочито у Паси Пољани — и даље живе у страху. И све је више оних који сматрају да без јасне одговорности, транспарентности и стварног управљања, Ниш неће изаћи из проблема, ма колико нових капацитета било најављено.