Problem pasa lutalica u Nišu eskalira: Odštete premašuju 60 miliona, građani izgubili poverenje, a ključne poluge upravljanja i dalje u rukama Mihajlovića

„Zovemo Medianu, dođu, pokupe ih, ali posle tri ili pet dana isti ti psi su opet ovde. Mi više ne verujemo da iko želi da reši ovaj problem“, kaže jedan od meštana Pasi Poljane.

Zvanični napredak — novi boksovi, proširenje kapaciteta i obilazak gradonačelnika

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović nedavno je, sa saradnicima, obišao prihvatilište za pse zoohigijene JKP „Mediana“, gde je u toku realizacija projekta proširenja kapaciteta.

Projekat je podeljen u četiri faze,

• Prva faza donela je 64 novih mesta, ukupno obećavaju — blizu 500 mesta, što je petostruko povećanje u odnosu na prethodne kapacitete?

Izgrađena je i nova veterinarska ambulanta, nabavljeno vozilo za humani prevoz pasa, a služba sada radi u dve smene, kažu iz JKP Mediana.

Ali građani ne veruju — „Sve je to na papiru, a na ulicama je sve gore“

Uprkos zvaničnim najavama i čestim obilascima, veliki broj građana Niša smatra da su rezultati na terenu nedovoljni ili nevidljivi.

„Pre svakog izbora čujemo istu priču — proširujemo azil, ulažemo u zoohigijenu, biće rešeno. A onda izađemo iz kuće i vidimo da ništa nije promenjeno“, kaže meštanka Pasi Poljane.

Građani otvoreno ističu da su izgubili poverenje u politička obećanja, jer se rešenje godinama odlaže, dok se problem samo širi.

60 miliona na odštete umesto u trajno rešenje: „Cena svih propuštenih mera“

Grad Niš (JKP Mediana) svake godine izdvaja više od 60 miliona dinara za odštete zbog ujeda pasa lutalica — sumu koja, prema rečima upućenih, predstavlja „bacanje novca koji bi mogao rešiti problem na duže staze“.

Umesto da milioni odlaze na sudske odštete, stručnjaci ukazuju da bi isti novac mogao biti usmeren u sistemske mere koje bi trajno smanjile broj pasa na ulicama i broj incidenata. Među najčešće navođenim koracima su:

• trajno proširenje postojećeg prihvatilišta,

• izgradnja novog, savremenog azila kroz partnerstvo Grada Niša i JKP „Mediana“,

• jačanje službe zoohigijene,

• nabavka bolje opreme, angažovanje više ekipa, uvođenje dežurstava i bržih intervencija na terenu.

„Tih 60 miliona godišnje je faktički cena svih propuštenih rešenja“, ocenio je jedan od sagovornika iz struke, uz poruku da bi ulaganje u sistemske mere dugoročno uštedelo novac i obezbedilo veću bezbednost građana.

Ko stvarno upravlja Medianom? Uticaj Ivana Mihajlovića i dalje presudan

Iako je javnost upoznata sa direktorkom koja je formalno na čelu JKP „Mediana“, unutar preduzeća, među radnicima i saradnicima već duže vreme se govori o tome da značajne poluge upravljanja i dalje drži Ivan Mihajlović, bivši direktor, a sada savetnik u Mediani.

Prema navodima izvora iz same ustanove:

• Mihajlović ima vidljiv, praktičan i svakodnevan uticaj na operativne odluke,

• Njegovo mišljenje je u praksi odlučujuće u pitanjima organizacije i rada službi,

• Uprkos formalnom statusu savetnika, de fakto upravlja ključnim segmentima poslovanja, posebno u oblasti zoohigijene.

Zaposleni tvrde da upravo ova „dvostruka struktura“ dovodi do toga da odgovornost često ostaje nejasna, a da se strateške odluke donose sporo i bez vidljivih rezultata na terenu.

Zaključak: veliki novac, veliki planovi — ali mali rezultati

Niš se već godinama vrti u začaranom krugu, građani se žale, odštete se plaćaju, psi se vraćaju a rešenja se najavljuju, ali retko sprovode.

Dok grad predstavlja projekte kao „istorijske“, stanovnici — naročito u Pasi Poljani — i dalje žive u strahu. I sve je više onih koji smatraju da bez jasne odgovornosti, transparentnosti i stvarnog upravljanja, Niš neće izaći iz problema, ma koliko novih kapaciteta bilo najavljeno.