Akademik Svetislav Božić: "Niš mi je otvorio put ka svetu“

Ovaj događaj okupio je brojne ljubitelje klasične muzike, a poseban značaj imao je dolazak profesora Fakulteta umetnosti Svetislava Božića.

„Dolazak u Niš za mene predstavlja povratak u davna, lepa vremena kada se moja muzika izvodila na jugoslovenskim horskim svečnostima. Ta dela, nastala u mojoj ranoj mladosti, doživela su lepu prezentaciju u Nišu, što mi je donelo veliku radost i uvelo me u svet značajnih kompozitora daleko van granica tadašnje Jugoslavije“ , rekao je Božić.

Zahvaljujući talentu i predanosti, Svetislav Božić je postao jedan od najvažnijih predstavnika srpske muzike, čija dela nastavljaju da žive u srcima i umovima slušalaca širom sveta.

"Niš mi je, na neki način, otvorio put ka svetu. Taj 'moravsko-vardarski put' vodio je ka jugu, ka Solunu, ka Egeju, ka Svetoj Gori. Danas, mogu reći da sam gotovo postao žitelj Svete Gore", kazao je Božić.

Božić je podelio i svoje impresije sa Liturgije u Sabornom hramu u Nišu, kojoj je prisustvovao tokom boravka.

„Prisustvovao sam Liturgiji u Sabornom hramu u Nišu i doživeo osećaj kao da sam bio u Carigradu. Saborni hram, svojim izuzetnim sveštenstvom, đakonstvom i horom pod vođstvom sjajnog dirigenta, pružio mi je duboko iskustvo koje podseća na carigradsku muzikalnu tradiciju – onu tamnu u smislu dubine lepote i mudrosti. Prisutan je i prizrenski uticaj, taj prestoni osećaj koji se selio, ali nikada nije nestao. To je zaista veličanstvena stvar.“

Muzika koju Svetislav Božić stvara nosi snažan pečat Balkana, s motivima od moravsko-vardarskog puta do Karpata. Iako su njegova dela nastala pre više od 30 godina, ona donosi nostalgiju i radost, koje su se, na neki način, gubile kroz vreme, urbanizaciju i kulturološke promene.

Svetislav Božić je u svojim kompozicijama pronašao inspiraciju u velikim srpskim književnim delima, kao što su ona Despota Stefana Lazarevića, Venclovića, Pavića i Crnjanskog. Njegovo stvaralaštvo posebno se ogleda u duhovnim delima za hor, kao što su Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog i Svenoćno bdenije, koja su izvođena širom sveta, od Kipra i Grčke do Rusije i SAD.

Profesor Božić u svom stvaralaštvu neprestano podseća na značaj očuvanja i obnavljanja muzičke tradicije, kako bi ona živela i dalje inspirasala nove generacije.

Muzika svetislava Božića izvodi se na Kipru, u Grčkoj, Bugarskoj, Ukrajini, Mađarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Engleskoj, Nemačkoj, SAD i naročito u Rusiji, gde su njegova dela bila na programu kapele Glinka iz Sankt Petersburga, Muškog hora iz Sankt Petersburga, Ukrajinskog nacionalnog filharmonijskog orkestra iz Zaporožja ansambla Oxford Philomusica iz Londona (pod pokroviteljstvom Vladimira Aškenazija).