Sećanja: Zejnel Zejneli – novinar „Politike“ i svedok jednog vremena

Postoje novinari čije se profesionalne biografije mogu da čitaju kao svojevrsna hronika jednog vremena, jer njihov posao nije bio samo da zabeleže događaj, već i da svedoče o ljudima, prostorima i društvenim promenama koje su, ponekad, za samo nekoliko godina, menjale čitave živote. Među njima, svakako, može se ubrojati i Zejnel Zejneli, koji je rođen 5. septembra 1950. godine u Brodu, u Gori, novinar i književnik.

Osnovnu i srednju školu završio je u Prizrenu, a studirao je na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi od 1970. godine. Sam početak njegove karijere započinje u vreme kada je Kosovo i Metohija već bilo jedno od najosetljivijih područja tadašnje Jugoslavije. Zejneli je, međutim, vrlo brzo postao zapažen u kosmetskom novinarstvu.

Godine 1975. postao je stalni dopisnik „Politike“ iz Prištine i sa Kosova i Metohije. Taj podatak od posebnog značaja za razumevanje njegove profesionalne biografije, jer raditi za najugledniju novinarsku kuću kao što je „Politika“, za novinara-dopisnika iz Prištine značilo je svakodnevno biti u središtu složenih političkih, nacionalnih i društvenih procesa.

Njegovo ime i tekstovi ostali su zabeleženi i u kasnijim naučnim istraživanjima koja se oslanjaju na arhivsku građu o Kosovu i Metohiji osamdesetih godina.

„Ko je izdao revoluciju“

Posebno mesto u Zejnelijevom novinarskom i književnom radu zauzima upravo knjiga „Ko je izdao revoluciju“ objavljenu u Prištini, u izdanju „Jedinstva“, 1988. godine. Struktura i sadržaj knjige pokazuju da se Zejneli bavio jednim od najosetljivijih pitanja tadašnje Jugoslavije – političkim, nacionalnim i društvenim prilikama na Kosovu i Metohiji. U bibliografskim opisima kao predmeti knjige navode se nacionalizam, odnosi Albanaca i drugih nacionalnih zajednica i unutrašnja politika na Kosovu i Metihiji posle 1945. godine. Knjiga je izazvala veliku pažnju i zbog jednog pasusa u kojem se ističe odgovornost Josipa Broza Tita za stanje u pokrajini i bila je skinuta sa štanda na Salonu knjiga u Beogradu. Taj događaj treba posmatrati u širem kontekstu vremena u kojem je nastala. Bila je to 1988. godina – godina u kojoj su pitanja Kosova i Metihije, odnosa republike i pokrajina i političkog nasleđa prethodnih decenija već bila u središtu javnih rasprava.

Zanimljivo je da „Ko je izdao revoluciju“ nije ostala samo novinarska knjiga svog vremena, jer se i danas citira u naučnim radovima koji se bave kosovskim pitanjem osamdesetih godina, a delo je doživelo tri izdanja, što je samo po sebi pokazatelj velikog interesovanja čitalaca.

Novinar koji je ostao u Prištini

Do rata 1999. godine Zejnel Zejneli živeo je i radio u Prištini, a ta činjenica njegovoj biografiji daje posebnu težinu. On nije o kosovskim prilikama pisao sa distance, jer je gotovo čitav svoj profesionalni vek proveo na prostoru o kojem je izveštavao. Kao novinar „Politike“ bio je u prilici da razgovara sa brojnim akterima političkog i javnog života i da neposredno prati događaje koji su vremenom postajali sve dramatičniji. Zato se s pravom može reći da njegov novinarski rad predstavlja i svojevrsnu hroniku Kosova i Metohije druge polovine XX veka, ali Zejneli nije ostao samo na tzv. dnevnom novinarstvu. Njegova potreba da događaje sačuva u širem kontekstu vidljiva je i u knjigama koje je objavljivao.

Posle „Ko je izdao revoluciju“, Zejneli je objavio više zapaženih knjiga posvećenih Kosovu i Metohiji. Među njima su: „Kosovo i Metohija – povratak Srbiji“ (1995); „Kosovska svakodnevnica“ (1995), Mirovna misija“ (2002. u koautorstvu sa Kadom Zejneli), „Ambasador“ (2002), „Račak, potpuna istina“, (2011. u koautorstvu sa Bogoljubom Janićevićem), „Goranci – svačiji i ničiji, a ipak svoji“ (2015). Već iz ovog spiska može se videti širina njegovog interesovanja: od političke istorije i svakodnevnog života, ratnih i mirovnih tema i pitanja identiteta i položaja Goranaca.

Goranci – „svačiji i ničiji, a ipak svoji“

Posebno mesto u njegovom opusu nesumljivo pripada delu „Goranci – svačiji i ničiji, a ipak svoji“, ali to nije slučajno, jer je Zejneli rođen u Gori i njegovo razumevanje ovog prostora nije samo novinarsko. Ono je i lično, zavičajno i kulturološko. Gora i Goranci, nema sumnje, zauzimaju posebno mesto u istoriji Kosova i Metohije, jer je reč o prostoru specifične kulture, jezika, običaja i snažne zavičajne svesti. Za autora koji je potekao iz tog kraja, pisanje o Gorancima predstavljalo je i pokušaj da se zabeleže osobenosti jedne zajednice čiji su se život i prostor tokom decenija dramatično menjali i i zato je naslov „svačiji i ničiji, a ipak svoji“ više od naslova jedne knjige, jer u nekoliko reči otvara pitanje identiteta, pripadnosti i istrajavanja jedne male zajednice.

Novinarstvo kao svedočenje

Kada se posmatra celokupan Zejnelijev rad uočava se stalna linija: potreba da se svedoči o vremenu u kojem se živi. Od početka novinarske karijere 1970. godine, preko „Politike“, do knjiga koje su usledile, Zejneli se neprestano vraća Kosovu i Metohiji, ljudima i događajima koje je neposredno upoznao. Njegov novinarski put nastavljen je i posle 1999. godine. Tokom devedesetih bio je šef dopisništva „Politike“ u Prištini, a septembra 1995. stupio je na dužnost savetnika za štampu i kulturu u tek otvorenoj ambasadi SRJ u Skoplju. Upravo o tom periodu i o sopstvenom životu i novinarskom radu piše u knjizi „Put kroz pet država“, objavljenoj 2025. godine. U njoj, krajnje iskreno i otvoreno besedi o više od četiri decenije svog života i rada, o političkim promenama, Kosovu i Metihiji, ratovima devedesetih, NATO bombardovanju, sukobu sa OVK, povlačenju sa Kosova i Metohije i događajima koji su usledili. To delo je, na izvestan način, prirodan nastavak njegovog novinarskog rada: tako je Zejnel Zejneli, čovek koji je decenijama izveštavajući o istoriji jednog kraja i svoga zavičaja, postao i sam deo istorije koju je beležio.

Od Prištine do Subotice

Posle kosovskih događaja 1999. godine njegov životni i profesionalni put nastavljen je u Subotici. I u novom središtu svog života ostao je vezan za novinarstvo i pisanje. Tako se njegova profesionalna biografija proteže od Gore i Prizrena, preko Prištine i Skoplja, do Subotice. Taj prostorni put ujedno je i put kroz različite istorijske epohe.

Zejnel Zejneli nije bio samo novinar koji je posmatrao velike događaje. Bio je učesnik novinarskog života jednog vremena u kojem su se menjale države, politički sistemi, granice i ljudske sudbine. Zato njegova bibliografija danas ima i dokumentarnu vrednost i njegove knjige mogu da se čitaju kao svedočanstva autora koji je različitim temama pristupao iz neposrednog novinarskog iskustva.

Novinar „Politike“ – profesija i vreme

Za jednog novinara posebno je važno gde je radio, ali je još važnije šta je ostavio iza sebe. Zejnelijev dugogodišnji rad u „Politici“ pripada istoriji jedne velike novinarske kuće, ali i istoriji kosovskog novinarstva.

Dopisnik koji je više decenija izveštavao iz Prištine morao je da poznaje ljude, institucije, političke prilike i lokalne osobenosti i morao da razume šta se dešava iza dnevne vesti. Upravo zato se njegov rad ne može svesti samo na broj napisanih tekstova. Njegova vrednost je i u tome što je ostavio lični zapis o vremenu koje je bilo sve složenije i dramatičnije, a kada se novinar posle toliko godina vrati svojim beleškama, sećanjima i knjigama, onda njegov opus dobija još jednu dimenziju – postaje svedočanstvo vremena.

Danas, kada se njegov rad može posmatrati sa vremenske distance, može se zaključiti da Zejnel Zejneli pripada onoj generaciji novinara čije su profesionalne sudbine bile tesno povezane sa prostorom o kojem su izveštavali. Zato je priča o njemu istovremeno i priča o novinarstvu, Kosovu i Metohiji, Gori i Gorancima, ali i o snazi pisane reči da sačuva tragove jednog vremena.

Za kraj kao potvrda svestranosti delovanja novinara Zejnela Zejnelija navodimo i podatak da je bio narodni poslanik u dva mandata, dobitnik mnogobrojnih nagrada iz oblasti novinarstva – godišnje nagrade „Politike“ i Udruženja novinara Srbije.

Zejnel Zejneli, dugogodišnji dopisnik „Politike“ sa Kosova i Metohije iznenada je preminuo 25. septembra u Beogradu, a sahranjen 28. septembra u Subotici gde je i živeo.

Danilo Kocić

Put kroz pet država

„Sedamdeset dve godine života i nešto više od četrdeset godina rada možda mi ne daje za pravo da pišem o sebi i životu u pet država. Rodio sam se u Federativnoj Republici Jugoslaviji, u selu Brod, na obroncima Šar planine, od oca Dalifa i majke Kadire. Tamo sam živeo devet godina, pohađao Osnovnu školu „Zenuni” u Brodu, a prva slova sam naučio od svog učitelja, Nikole Baščarevića, koji i danas živi u Zvečanu. Živeo sam i odrastao u Socijalističkoj Jugoslaviji, u kojoj sam se školovao i radio, napredovao u SRJ, probudio sam se zaprepašćen što živim u Solaninoj zajednici Srbije i Crne Gore, što mi je palo najteže u životu, a penzionisan sam u Srbiji. To je bio moj život u „godinama jednog vremena”. Imao sam sreću da živim u jednom mirnom vremenu i nesreću da mi se, kao i mnogima, sa pobunom na Kosovu i Metohiji, ratovima, koji su izbili devedesetih, raspadu zemlje, u ratovima koji su bili ratovi mržnje, sve sruči na glavu, od dobrog do najgoreg…“ (Zejnel Zejneli: „Put kroz pet država“, Arhiv Vojvodine (1995).

IZVOR:
Medija centar 016