Сећања: Зејнел Зејнели – новинар „Политике“ и сведок једног времена

Постоје новинари чије се професионалне биографије могу да читају као својеврсна хроника једног времена, јер њихов посао није био само да забележе догађај, већ и да сведоче о људима, просторима и друштвеним променама које су, понекад, за само неколико година, мењале читаве животе. Међу њима, свакако, може се убројати и Зејнел Зејнели, који је рођен 5. септембра 1950. године у Броду, у Гори, новинар и књижевник.

Основну и средњу школу завршио је у Призрену, а студирао је на Правном факултету у Приштини. Новинарством је почео да се бави од 1970. године. Сам почетак његове каријере започиње у време када је Косово и Метохија већ било једно од најосетљивијих подручја тадашње Југославије. Зејнели је, међутим, врло брзо постао запажен у косметском новинарству.

Године 1975. постао је стални дописник „Политике“ из Приштине и са Косова и Метохије. Тај податак од посебног значаја за разумевање његове професионалне биографије, јер радити за најугледнију новинарску кућу као што је „Политика“, за новинара-дописника из Приштине значило је свакодневно бити у средишту сложених политичких, националних и друштвених процеса.

Његово име и текстови остали су забележени и у каснијим научним истраживањима која се ослањају на архивску грађу о Косову и Метохији осамдесетих година.

„Ко је издао револуцију“

Посебно место у Зејнелијевом новинарском и књижевном раду заузима управо књига „Ко је издао револуцију“ објављену у Приштини, у издању „Јединства“, 1988. године. Структура и садржај књиге показују да се Зејнели бавио једним од најосетљивијих питања тадашње Југославије – политичким, националним и друштвеним приликама на Косову и Метохији. У библиографским описима као предмети књиге наводе се национализам, односи Албанаца и других националних заједница и унутрашња политика на Косову и Метихији после 1945. године. Књига је изазвала велику пажњу и због једног пасуса у којем се истиче одговорност Јосипа Броза Тита за стање у покрајини и била је скинута са штанда на Салону књига у Београду. Тај догађај треба посматрати у ширем контексту времена у којем је настала. Била је то 1988. година – година у којој су питања Косова и Метихије, односа републике и покрајина и политичког наслеђа претходних деценија већ била у средишту јавних расправа.

Занимљиво је да „Ко је издао револуцију“ није остала само новинарска књига свог времена, јер се и данас цитира у научним радовима који се баве косовским питањем осамдесетих година, а дело је доживело три издања, што је само по себи показатељ великог интересовања читалаца.

Новинар који је остао у Приштини

До рата 1999. године Зејнел Зејнели живео је и радио у Приштини, а та чињеница његовој биографији даје посебну тежину. Он није о косовским приликама писао са дистанце, јер је готово читав свој професионални век провео на простору о којем је извештавао. Као новинар „Политике“ био је у прилици да разговара са бројним актерима политичког и јавног живота и да непосредно прати догађаје који су временом постајали све драматичнији. Зато се с правом може рећи да његов новинарски рад представља и својеврсну хронику Косова и Метохије друге половине XX века, али Зејнели није остао само на тзв. дневном новинарству. Његова потреба да догађаје сачува у ширем контексту видљива је и у књигама које је објављивао.

После „Ко је издао револуцију“, Зејнели је објавио више запажених књига посвећених Косову и Метохији. Међу њима су: „Косово и Метохија – повратак Србији“ (1995); „Косовска свакодневница“ (1995), Мировна мисија“ (2002. у коауторству са Кадом Зејнели), „Амбасадор“ (2002), „Рачак, потпуна истина“, (2011. у коауторству са Богољубом Јанићевићем), „Горанци – свачији и ничији, а ипак своји“ (2015). Већ из овог списка може се видети ширина његовог интересовања: од политичке историје и свакодневног живота, ратних и мировних тема и питања идентитета и положаја Горанаца.

Горанци – „свачији и ничији, а ипак своји“

Посебно место у његовом опусу несумљиво припада делу „Горанци – свачији и ничији, а ипак своји“, али то није случајно, јер је Зејнели рођен у Гори и његово разумевање овог простора није само новинарско. Оно је и лично, завичајно и културолошко. Гора и Горанци, нема сумње, заузимају посебно место у историји Косова и Метохије, јер је реч о простору специфичне културе, језика, обичаја и снажне завичајне свести. За аутора који је потекао из тог краја, писање о Горанцима представљало је и покушај да се забележе особености једне заједнице чији су се живот и простор током деценија драматично мењали и и зато је наслов „свачији и ничији, а ипак своји“ више од наслова једне књиге, јер у неколико речи отвара питање идентитета, припадности и истрајавања једне мале заједнице.

Новинарство као сведочење

Када се посматра целокупан Зејнелијев рад уочава се стална линија: потреба да се сведочи о времену у којем се живи. Од почетка новинарске каријере 1970. године, преко „Политике“, до књига које су уследиле, Зејнели се непрестано враћа Косову и Метохији, људима и догађајима које је непосредно упознао. Његов новинарски пут настављен је и после 1999. године. Током деведесетих био је шеф дописништва „Политике“ у Приштини, а септембра 1995. ступио је на дужност саветника за штампу и културу у тек отвореној амбасади СРЈ у Скопљу. Управо о том периоду и о сопственом животу и новинарском раду пише у књизи „Пут кроз пет држава“, објављеној 2025. године. У њој, крајње искрено и отворено беседи о више од четири деценије свог живота и рада, о политичким променама, Косову и Метихији, ратовима деведесетих, НАТО бомбардовању, сукобу са ОВК, повлачењу са Косова и Метохије и догађајима који су уследили. То дело је, на известан начин, природан наставак његовог новинарског рада: тако је Зејнел Зејнели, човек који је деценијама извештавајући о историји једног краја и свога завичаја, постао и сам део историје коју је бележио.

Од Приштине до Суботице

После косовских догађаја 1999. године његов животни и професионални пут настављен је у Суботици. И у новом средишту свог живота остао је везан за новинарство и писање. Тако се његова професионална биографија протеже од Горе и Призрена, преко Приштине и Скопља, до Суботице. Тај просторни пут уједно је и пут кроз различите историјске епохе.

Зејнел Зејнели није био само новинар који је посматрао велике догађаје. Био је учесник новинарског живота једног времена у којем су се мењале државе, политички системи, границе и људске судбине. Зато његова библиографија данас има и документарну вредност и његове књиге могу да се читају као сведочанства аутора који је различитим темама приступао из непосредног новинарског искуства.

Новинар „Политике“ – професија и време

За једног новинара посебно је важно где је радио, али је још важније шта је оставио иза себе. Зејнелијев дугогодишњи рад у „Политици“ припада историји једне велике новинарске куће, али и историји косовског новинарства.

Дописник који је више деценија извештавао из Приштине морао је да познаје људе, институције, политичке прилике и локалне особености и морао да разуме шта се дешава иза дневне вести. Управо зато се његов рад не може свести само на број написаних текстова. Његова вредност је и у томе што је оставио лични запис о времену које је било све сложеније и драматичније, а када се новинар после толико година врати својим белешкама, сећањима и књигама, онда његов опус добија још једну димензију – постаје сведочанство времена.

Данас, када се његов рад може посматрати са временске дистанце, може се закључити да Зејнел Зејнели припада оној генерацији новинара чије су професионалне судбине биле тесно повезане са простором о којем су извештавали. Зато је прича о њему истовремено и прича о новинарству, Косову и Метохији, Гори и Горанцима, али и о снази писане речи да сачува трагове једног времена.

За крај као потврда свестраности деловања новинара Зејнела Зејнелија наводимо и податак да је био народни посланик у два мандата, добитник многобројних награда из области новинарства – годишње награде „Политике“ и Удружења новинара Србије.

Зејнел Зејнели, дугогодишњи дописник „Политике“ са Косова и Метохије изненада је преминуо 25. септембра у Београду, а сахрањен 28. септембра у Суботици где је и живео.

Данило Коцић

Пут кроз пет држава

„Седамдесет две године живота и нешто више од четрдесет година рада можда ми не даје за право да пишем о себи и животу у пет држава. Родио сам се у Федеративној Републици Југославији, у селу Брод, на обронцима Шар планине, од оца Далифа и мајке Кадире. Тамо сам живео девет година, похађао Основну школу „Зенуни” у Броду, а прва слова сам научио од свог учитеља, Николе Башчаревића, који и данас живи у Звечану. Живео сам и одрастао у Социјалистичкој Југославији, у којој сам се школовао и радио, напредовао у СРЈ, пробудио сам се запрепашћен што живим у Соланиној заједници Србије и Црне Горе, што ми је пало најтеже у животу, а пензионисан сам у Србији. То је био мој живот у „годинама једног времена”. Имао сам срећу да живим у једном мирном времену и несрећу да ми се, као и многима, са побуном на Косову и Метохији, ратовима, који су избили деведесетих, распаду земље, у ратовима који су били ратови мржње, све сручи на главу, од доброг до најгорег…“ (Зејнел Зејнели: „Пут кроз пет држава“, Архив Војводине (1995).

ИЗВОР:
Медија центар 016