Od dokumenata do porodičnog stabla – kako Istorijski arhiv Niš čuva prošlost

Tu se čuvaju sudbine porodica, razvoj jednog grada, svedočanstva o važnim istorijskim događajima, ali i dokumenti koji i danas mnogim građanima rešavaju životne probleme.

„U vreme kada se većina podataka čuva u digitalnom obliku, možda deluje neobično da se najvažniji dokazi o prošlosti i dalje nalaze na papiru. Upravo zato je posao arhivista danas jednako važan kao i pre nekoliko decenija – da sačuvaju dokument koji će nekome sutra biti dokaz, sećanje ili istorijski izvor.“

Istorijski arhiv Niš već decenijama predstavlja jednog od najvažnijih čuvara kulturno-istorijskog nasleđa juga Srbije. Njegov posao nije samo da sačuva dokument, već da sačuva sećanje – na ljude, institucije i vreme u kome su živeli.

– Ono što javnost najčešće vidi su naše izložbe, predavanja, radionice i drugi programi. Međutim, suština rada Arhiva je nešto što se ne vidi. To je tih, svakodnevni i veoma odgovoran posao arhivista koji čuvaju građu za generacije koje dolaze – kaže direktorka Istorijskog arhiva Niš Mima Živković.

U arhivskim depoima nalaze se hiljade dokumenata različite vrednosti i namene – službeni spisi, fotografije, matične knjige, plakati, pozivnice i brojne druge zbirke. Najstariji dokument koji Arhiv čuva potiče iz 1878. godine.

Svaki od njih svedoči o vremenu u kome je nastao, ali istovremeno predstavlja i dragocen izvor za naučnike, istoričare, ustanove i sve one koji žele da bolje upoznaju prošlost Niša.

Međutim, Arhiv nije samo mesto kome se obraćaju istraživači.

Svakodnevno na njegova vrata dolaze građani kojima je potreban neki dokument koji više nigde ne mogu da pronađu.

– Neko traži staru diplomu, nekome je potreban dokument radi povezivanja radnog staža, a najviše zahteva odnosi se na projektno-tehničku dokumentaciju za kuće, stanove ili placeve. Ukoliko je ta građa predata Arhivu, mi možemo da pomognemo – objašnjava Živkovićeva.

Poslednjih godina Istorijski arhiv Niš sve više otvara svoja vrata najmlađima.

Tokom letnjeg raspusta organizuju se besplatne radionice za decu uzrasta od sedam do dvanaest godina, koje istoriju približavaju na potpuno drugačiji način.

Umesto klasičnog časa, deca najpre odlaze u Nišku tvrđavu, gde ih arhivisti i istoričari upoznaju sa njenim znamenitostima i pričama koje se vekovima kriju iza njenih zidina. Potom u Arhivu razgledaju stare fotografije i dokumenta, upoznaju matične knjige, uče kako se nekada pisalo pismo i prave svoja porodična stabla.

– Često shvatimo da su mnogima to prve prave priče o istoriji Niša. Želimo da deca razumeju da prošlost nije nešto daleko i dosadno, već temelj na kome gradimo budućnost – ističe direktorka.

Pored rada sa građanima i obrazovnih programa, Istorijski arhiv Niš razvija i saradnju sa srodnim ustanovama širom Srbije. Dobra saradnja već postoji sa Državnim arhivom Srbije, a u planu je i intenzivnije povezivanje sa Arhivom Jugoslavije.

Potvrda ugleda koji ova ustanova ima među arhivistima biće i Deseto međunarodno arhivističko savetovanje, koje će početkom oktobra biti održano u Nišu. U grad će tim povodom doći arhivisti, istoričari i stručnjaci iz Srbije, regiona i inostranstva, a stručni program biće upotpunjen obilaskom kulturno-istorijskih znamenitosti Niša.

Dok većina nas prošlost pamti kroz fotografije u porodičnim albumima, Istorijski arhiv Niš čuva mnogo veći album – album čitavog grada. U njemu svaki dokument ima svoje mesto, svaka fotografija svoju priču, a svaka generacija priliku da sazna nešto više o onima koji su bili pre nje.

Zato Arhiv nije samo ustanova koja čuva papire. On čuva identitet, pamćenje i tragove vremena bez kojih bi prošlost lako mogla da ostane zaboravljena.