Луксуз на рачун пореских обвезника

Извештај Државне ревизорске институције о томе на који начин су буџетски корисници трошили државни новац показао је да у практично свим министарствима постоје огромни пропусти, да се уговори са приватним фирмама редовно закључују мимо законских процедура, да се радници ангажују по уговору о делу противно закону, док се милиони динара остављају у ресторанима, па чак и да поједина министарства у години кризе и штедње новац троше на куповину скупоцених фотографија за декорисање сопствених канцеларија, а затим ту набавку намерно погрешно заводе како би је прикрили.

Тако у ревизорском извештају стоји да је Министарство трговине и услуга потрошило више од три милиона динара на куповину 18 фотографија на платну за уређење ентеријера и 50 фотомонографија „Србија - дунавски слив“ од атељеа Арт Замур из Земуна, што је у рачуноводственим књигама заведено као „Остале стручне услуге“. Како су утврдили државни ревизори права класификација је „Нематеријална имовина - остала књижевна и уметничка дела“, што је категорија забрањена ребалансом буџета за 2009.

Много новца је одлазило и на угоститељске услуге, за које су ревизори утврдили да скоро ни у једном случају не постоје докази да је новац потрошен у пословне, а не у приватне сврхе. Министарство просвете је у ресторанима и другим угоститељским објектима потрошило више од шест милиона динара, Министарство рада више од четири милиона, Министарство за Косово и Метохију и Министарство здравља око 3,3 милиона, док су ресори економије и финансија били знатно штедљивији, „попивши и појевши“ један и 1,9 милиона динара.

Ревизори су поједина министарства критиковали нарочито често, што се јасно види у случају Министарства рада и Министарства трговине. Осим поменутих фотографија, у ресору Слободана Милосављевића нашли су се на мети ревизора и зато што су Привредној комори Србије уплатили 10 милиона динара за изложбу „Србија у Краснодару 2008.“, а да ни до данас нису затражили повраћај 292.000 динара, пошто су трошкови ПКС-а били управо за толико мањи од добијене своте. Ово министарство је на погрешан начин завело и уговор са Институтом економских наука, а ревизорски извештај наводи и два занимљива подухвата Министарства трговине: уговор вредан 319.000 динара са фирмом Мас медија за истраживање „Брендови Србије - пут у свет“ и донација модном студију Клик од 250.000 динара за Београдску недељу моде „у циљу подршке новог бренда Србије“.

Уговори о делу су најбројнија категорија прекршаја, пошто су практично сва тестирана министарства мимо закона ангажовала сараднике на овај начин. Најчешће се радило о томе да су министарства уговором о делу запошљавала људе за послове за које је надлежно само министарство или су редовно обнављала уговоре истим радницима за исте послове током читаве године, што је забрањено. Најчешће су на овај начин били ангажовани возачи, чистачи и нижа администрација, али и поједини саветници, аналитичари и директори, који су примера ради, зарађивали и до 1,5 милиона динара годишње, као у случају техничких директора пројеката у Министарству здравља.

Занимљив је и случај Завода за јавно здравље у Пожаревцу, где су ревизори утврдили да су надлежни наводили да су поједини запослени радили и по 650 сати месечно, што је око 22 сата дневно, седам дана у недељи. У ДРИ процењују да је на тај начин на годишњем нивоу зарачунато 5,57 милиона динара више у односу на максимални законом дозвољени број радних сати.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је јуче у Ужицу да извештај ДРИ „представља потврду о потреби веће транспарентности, пре свега у приказивању јавних прихода и начину трошења буџета, што од Србије захтева и ММФ, а потом додао да „уколико све остане само на том извештају, онда нема потребе за државним ревозором“.

Члан Одбора за финансије из редова посланичке групе За европску Србију Драган Вујадиновић каже за Данас да је извештај ДРИ „коначна и последња верификована верзија рачуноводствених исказа која је обавезујућа за све“ и да се сви морају повиновати међународнним стандардима према којим је ова државна институција и направљена.

- Ово је први овакав извештај и апсолутно је обавезујући. Код нас постоји скепса када је у питању критиковање и пресуђивање државним органима, али је управо због тога ДРИ и основан - напомиње Вујадиновић.

Он каже да не зна да ли ће неко од министара бити кажњен, али истиче да ако постоји велико кршење прописа мора да се сноси санкција. „То вам је слично као и са предузећима. Ако је негативан ревизорски извештај, УО смењује директорра, а банке не дају кредите. Нешто слично мора да се примени и када је реч о државним органима,“ наглашава Вујадиновић.

Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара каже за Данас да се још не зна када ће се ревизорски извештај наћи пред Одбором за финансије Скупштине Србије јер то зависи искључиво од председника Зорана Красића (који се јуче није јављао на телефон).

- Још не знамо када ће извештај доћи пред Одбор јер је председник тај који одлучује о томе. Мислим да је цео случај показао колико је битно да Скупштина расправља о овоме, а мислим да се то није десило још од 2001 - каже Пастор, напомињући да очекује да ће државни органи казнити сва министарства у чијем раду се утврде елементи кривичне одговорности.

Посланица СНС Јоргованка Табаковић каже за наш лист да не може да предвиди када ће се о извештају расправљати у Скупштини.

- Суштина извештаја не може да се измени, али бојим се да ће бити одуговлачења. Оно што би требало урадити је предупредити нове злоупотребе новим буџетом који би садржао ограничења како се не би десило да се сличне ставри понове и наредне године - каже Табаковић.

Најважније је, напомиње она, да се сада правим мерама казне они који су криви, али се код стално дешава да се игнорише јавност.

Професор Мегатренда Владимир Вучковић каже за Данас да не би требало стално да нам се дешава да компромитујемо независне органе, као што је то био случај са Саветом за борбу против корупције, већ да једном прихватимо да је то што они кажу заиста тако.

- Доста се прича ових дана о томе, дигла се прашина, али бојим се да то не буде три дана и да се на томе заврши. Мислим да нико и не помишља да би неко од министара због овога требало да поднесе оставку. Та одговорност код нас не постоји и мислим да се ни сада то неће десити - каже Вучковић, напомињући да код нас још ниједна афера није решена и да је управо то оно што код грађана ствара одбојност према држави.

http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/milioni_za_restorane_a_radili_22_sata_dnevno.4.html?news_id=178029