Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Шта заправо плаћамо: На рачунима за струју већа обрачунска од ангажоване снаге

Bookmark and Share

27.07.2021. Нова економија

Електропривреда Србије (ЕПС) својим малим потрошачима обрачунава снагу електричне енергије која је већа од такозване ангажоване снаге

Шта заправо плаћамо: На рачунима за струју већа обрачунска од ангажоване снаге

Електропривреда Србије својим малим потрошачима обрачунава снагу електричне енергије која је већа од такозване ангажоване снаге, кажу за Нову економију у Удружењу за заштиту потрошача Просперитет из Новог Сада. Због тога испада да мали потрошачи плаћају високу цену производње струје, која се у Србији највећим делом добија сагоревањем угља.

Представници Удружења за заштиту потрошача Просперитет из Новог Сада израчунали су да су 56 одсто трошкова за струју административни намети док заправо 44 одсто трошкова представља сама енергија, наводи Нова економија.

Члан Просперитета и инжењер електронике Милорад Ранчић разлику између обрачунске и ангажоване снаге електричне енергије објаснио је на примеру свог домаћинства. Он је навео да ЕПС обрачунску снагу електричне енергије рачуна тако што множи јачину струје на главним осигурачима које сваки потрошач има на својој разводној табли.

„Код мене је напон мреже 16 ампера (А) код вас је можда 25 (то је следећа већа вредност) пута 230 волти (В), па пута број фаза, а ја имам трофазну струју и то изађе 11,04 киловата (КW)“, објашњава саговорник Нове економије.

Додаје да је ЕПС на тај начин потрошачу одобрио 11,04 киловата снаге, као и да тај податак стоји на полеђини рачуна за струју у горњем левом углу.

„Гледано из мог угла, ја у кући имам укупно око седам киловата. Електро енергетски систем Србије ја бих оптеретио том снагом ако бих укључио све уређаје истовремено, али то се никада до сада није десило“, каже Ранчић.

Изводи рачуницу да је њему као потрошачу потребна снага од 4 кW, коју би он ангажовао из јавне мреже и слаже се да треба да плаћа ту обрачунску снагу, па чак и ако је она „заокружена“ на мало већу цифру, рецимо на 5 кW.

Ранчић напомиње да у својој кући има два бојлера од којих је сваки јачине два киловата који никада не раде истовремено.

Од осталих потрошача ту су телевизор, радио, лед расвета, фрижидер који такође спадају у мале потрошаче, као и електрични шпорет који готово и да не користи, јер на њему само кува кафу.

Ево код мене је сада укључен само радио. Он је мали потрошач, свега 40 W. Светла не раде преко дана. То су лед сијалице врло мали потрошачи. Све скупа то је 0,5 до 1 КW (један киловат). То је у ствари ‘ангажована снага’. Нека она буде 5 кW и то хоћу да платим“, каже Ранчић.

Наш саговорник закључује да је та обрачунска снага административно одређена снага: „Они мени сада практично продају 11,04 кW, помноже са ценом снаге и то месечно испадне негде око 600 и нешто динара“, каже Ранчић.

Према његовим речима, ако сви потрошачи у Србији имају обрачунатих 11 кW, па и више, када се то помножи са око 3,6 милиона бројила, испало би да ће електро-енергетски систем Србије бити оптерећен са 39.000 МW у случају да сви истовремено укључе све своје апарате.

Проблем је међутим што ЕПС, како Ранчић подсећа, располаже са далеко мањом укупном инсталираном снагом, капацитета 7.855 мегавата (МW) колико може да произведе из својих ресурса.

Дакле, како сматра Ранчић, испада да ЕПС потрошачима продаје 31.000 МW више него што заправо има.

„То је заправо разлика између обрачунске и ангажоване снаге. Ангажована снага је оно што ми потрошачи реално ангажујемо из јавне електричне мреже“, наводи он.

Члан Просперитета објашњава да потрошач који у кући има бојлер од 80 литара за чији рад треба 2 кW, не би требало да се третира на исти начин као и потрошач који има базен и у њему греје хиљаде литара воде. Разлог за то је што ће овај други за грејање воде ангажовати много већу снагу електричне енергије.

Према Ранчићевим речима ЕПС не може да угаси своје термоелектране и да их поново укључи у 13 часова када се троши највише струје у Србији и када је такозвани дневни „пик потрошње“. Разлог лежи у чињеници што се 66 одсто електричне енергије у Србији добија саговревањем угља.

Ипак, како додаје, тај пик у потрошњи треба да се покрије, па термоелектране морају да раде и дању и ноћу. Последица је скупља производња електричне енергије, јер се троши више угља и ангажује више радника.

Према Ранчићевом мишљењу, већи потрошачи треба да плате ту скупљу цену производње струје, јер сада испада да мањи плаћају оно што велики потроше.

Нова економија


#   струја   рачуни   електрична енергија   Нова економија
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима