Несразмеран раст увоза и извоза, дефицит порастао на 30%

Спољнотрговинска робна размена Србије у 2018. години износила је око 38, 2 милијарде евра и била је већа за 10, 9 одсто него 2017. године, док је дефицит повећан за 30 одсто на 5, 6 милијарди евра, саоштио је Републички завод за статистику (РЗС).

Током прошле године укупан извоз из Србије износио је 16, 3 милијарде евра и био је већи 8, 1 проценат него годину пре, док је увоз био 13 одсто већи и износио је 21, 9 милијарди евра.

Покривеност увоза извозом била је 74, 3 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 77, 5 процената.

Према подацима РЗС, са земљама чланицама ЕУ Србија је оствариле 63, 2 одсто укупне спољнотрговинске размене.

Други по важности партнер биле су земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 2, 2 милијарде долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа, нафте и нафтних деривата, гвожђа и челика и производа од метала.

Највећи дефицит остварен је у трговини са Кином, пре свега због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова, као и са Немачком.

Србија је у 2018. имала и дефицит са Русијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса), Турском, Ираком, Мађарском, Пољском.

РГЗ је саопштио и да је реални раст бруто домаћег производа у четвртом кварталу 2018. године у односу на исти период претходне године износио је 3, 5 одсто.

Раст БДП-а у трећем кварталу прошле године био је 3, 7 одсто, у другом кварталу 4, 8 одсто, а у првом 4, 6 одсто. Буџетом Србије за 2018. годину пројектован је раст БДП-а од 3, 5 одсто.

Промет робе у трговини на мало у децембру прошле године био је већи у текућим ценама за 5, 7 одсто, а у сталним ценама за 3, 3 одсто него у истом месецу претходне године.

Укупан прошлогодишњи промет робе у односу на 2017. годину био је већи за 6, 9 одсто у текућим ценама, односно за 4, 2 одсто у сталним ценама, наводи се у саопштењу Завода за статитику.

Мали: Изванредни резултати, суфицит у јануару три пута већи од планираног

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да су у првом месецу 2019. године остварени изванредни резултати, који превазилазе очекивања и да је буџетски суфицит три пута већи од планираног за јануар.

"Поносан сам на суфицит у буџету од око 22, 9 милијарди динара, а тај новац ће бити искоришћен на прави начин. Одлични економски резултати нам дају оптимизам и потврђују да је Србија на правом путу, јер се економија и привреда оснажују", рекао је Мали.

Мали је навео да су остварени већи непорески приходи и приход од ПДВ-а, да је већа наплата пореза на доходак и на добит, као и приход од акциза, и да бољи приходи показују да нема потребе за забринутост када је реч о повећању плата и пензија, јер је њихов раст везан за стање у државној каси.

"Нашу економију смо поставили на здраве основе и срећан сам што нам потврду дају бројке. За јануар је био планиран суфицит од око 7, 8 милијарди динара, а резултат је три пута бољи, што нам даје наду да ћемо успети да и у овој години значајно утичемо на побољшање животног стандарда грађана Србије", рекао је Мали.

Према његовим речима, конкретнији и прецизнији резултати стићи ће после првог квартала ове године, али како је додао позитиван тренд постоји, као и све претпоставке да ће се наставити и у будућности.

Економисти забринути

Раст увоза, нарочито у последњем кварталу, као и тражња робе уочи новогодишњих празника, повољно су утицали на раст "прометних пореза", односно пореза на додату вредност (ПДВ) и акциза. Незнатно су повећани и приходи од пореза на добит, али то је уобичајено у ово доба године.

Ипак, економисте забрињава чињеница да несразмерно расту и увоз и извоз, у користи извоза. Држава се све више ослања на приходе од ПДВ-а и акциза, док су приходи од добити корпорација и власника велике имовине све мање "уочљивији" у буџету.

Раст БДП-а је позитивна ствар, имајући у виду благу рецесију у Евро зони, нарочито у за Србију битном стратешком партнеру - Италији, за коју се прогнозира пад индустријске производње.

Ипак, тај раст мора бити много већи, имајући у виду чињеницу да смо у огромном заостатку, па смо по висини БДП по глави становника на дну листе европских земаља.

Због тога је нејасно зашто је планиран суфицит у буџету, а посебно што је дошло до непланираног вишеструког увећања. То, сагласнису економисти, представља заробљен новац - више новца које је узето од грађана и привреде, а могао се користити за инвестиције.

Такође, неизвесно је да ће се јануарски тренд задржати у толикој мери, па економисти не деле ентузијазам министра финансија.