Нови намети предузетницима, казне за неиздавање е-фактуре од 500.000 до два милиона динара

Према најављеним прописима, целокупна привреда и јавни сектор имају обавезу да у свом пословању користе електронске фактуре. Таква пословна пракса примењиваће се од краја 2021. године у привреди (Закон о рачуноводству („Сл. гласник РС“, бр. 73/2019, члан 9, став 3. и члан 64, став 3.), док ће се у јавном сектору примењивати још и раније – од 1. јула 2021. године.

Из Министарства финансија најављују да ће нови закон бити усвојен најкасније током првог квартала 2021. године.

Електронско фактурисање у основи представља издавање рачуна без употребе папира. То значи да се сви процеси и кораци који обухватају “традиционално” фактурисање на папиру, могу обављати путем електронских уређаја, тј. компјутера, паметних телефона и слично, док се размена оваквих рачуноводствених исправа може вршити електронски, путем интернета.

„Европска комисија је спонзорисала приступ два ЦЕН документа на основу којих се израђује електронска фактура. Оба документа подржавају примене директиве 2014/55/ЕУ о електронском фактурисању у јавним набавкама. Закон о електронској фактури се креира, како законодавац каже, на основу Српског стандарда“, каже за Бизнис.рс мр Снежана Митровић, председница Рачуноводствене коморе Србије.

Закон предвиђа обавезу издавања електронске фактуре која ће се достављати преко информационих посредника, којима ће сагласност за рад дати Министарство финансија. Ти информациони посредници треба да имају хардверску и софтверску подршку да посредују у достављању електронске фактуре од добављача до купца.

„Та услуга ће представљати додатни издатак и повећати трошкове пословања у раду пореских обвезника, допринеће правној несигурности  у коришћењу података који могу бити злоупотребљени и доступни конкуренцији. Зашто се не може задржати слободан избор, да се достављају фактуре емаилом, као до сада, јер је једноставније, брже, много јефтиније, али и много сигурније“, наводи Митровић.

Дакле, уводи се додатно оптерећење за пореске обвезнике и отежање процедура у раду.

Наша саговорница каже да се поставља питање примене рачуноводствених начела, контроле веродостојности података унетих у рачуноводствену исправу, како код креирања података у електронској фактури тако и када је у питању контрола садржаја података примљене електронске фактуре код купца, преко информационог посредника, пре књижења у главној књизи.

„Издате фактуре имају често додатна књижна задужења и одобрења, дакле доста питања, која ће допринети отежаним и скупљим условима пословања, посебно за предузетнике и микро правна лица којих је највећи број у Србији. За прекршаје, ако се не изда електронска фактура у складу са законом, предвиђене су казне, за привредна друштва до 2.000.000 динара а за предузетнике до 500.000 динара“, наглашава председница Рачуноводствене коморе Србије.

Порески обвезници, осим можда неких мултинационалних корпорација, сматрају ово додатним оптерећењем у будућем раду и повећање правне несигурности због повећања трошкова, али и несигурности да подаци могу изгубити клаузулу „пословне тајне“ и постану доступни конкуренцији .

Љиљана Беговић, Бизнис