Прави се модел исплате зарада нишким радницима

Према договореној динамици рада, Нишлије би први новац могли да добију у последњем кварталу ове календарске године. Радна група би до следећег понедељка требало да рашчисти недоумице које су се на почетку рада јавиле и да кроз четири пилот предузећа направи предлог модела по ком би новац требало да се исплати.

У понедељак, 6. јула ће бити одржан следећи састанак са делегацијом из Ниша, а скуп на ком ће радници о свему бити информисани у петак, 3. јула. Ово је дан раније најавио и градски већник Михајло Здравковић, један од организатора састанка у Београду. У комисији која разматра овај проблем раднике-повериоце представљају двојица актуелних организатора вишегодишњих окупљања радника, Жарко Ђорђевић и Светолик Митић.

Посао је, како сазнајемо од Ђорђевића, почео са доста недоумица.

-Мораћемо да рашчистимо ко има право на новац, ко нема, колико људи потражује зараде, а колико их је већ наплатило и шта ће бити са потраживањима људи који имају пресуде и делимично су наплатили потраживања. Ту смо ми и представници државе супротставили мишљења. Они сматрају да свако ко је нешто наплатио, уколико је фирма отишла у стечај, завршио са наплатом, али ми то не прихватамо и тражимо да сви добију оно што им је досуђено, у целини-подвлачи Жарко Ђорђевић.-Спорили смо се и око застаревања потраживања, јер имамо информације да по Европској конвенцији о људским правима, право на утужење зарада и накнада из радног односа не застаревају. Представници Владе су тражили време да о томе прибаве мишљење надлежних органа, али ће радна група радити на списковима радника из пилот предузећа, од којих су два мања, а два са већим бројем бивших радника.

Ђорђевић објашњава да неће моћи да се наплате људи који су на неки други начин успели да дођу до својих неисплаћених зарада.

-Министарство привреде и Агенција за приватизацију ће по именима и презименима, матичним бројевима и потраживањима, преко надлежних судова проверавати сваки захтев, како не би дошло до дуплирања наплате-објашњава Ђорђевић.-На тај начин би се утврдила и коначна сума која је потребна да се наша потраживања измире.

Наш саговорник је приликом разговора у Београду позвао Владу Србије да избегне вишеструко увећање трошкова које би држава имала уколико радници буду принуђени да се за правду обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.

Према грубојој процени, између 3.000 и 3.500 поверилаца из ове категорије потражује укупно од 1,5 до две милијарде динара. Ако би правду тражили у Стразбуру, због несуђења у разумном року и некоришћења својих средстава, они би дуже чекали, а држава би сваком од њих платила накнаду од 5.000 до 6.000 евра.

Нешто више од 4.000 радника из Ниша је пре неколико година пријавило потраживања која су тада износила око две милијарде динара. Извршне пресуде за плате има 3.081 радник, за укупно 84.464 месеца. Део радника је своја потраживања наплатио на други начин, па је сада број вероватно нешто мањи.

Жарко Ђорђевић додаје да је шеф кабинета премијера Александра Вучића Ивица Којић од радне групе тражио да буде ефикасна. Којић је и сам са нишким радницима о исплати заосталих плата преговарао између децембра 2012. и јула 2013. године и тада је деловало да је решење на видику, али су реконструкција владе, а потом и републички избори променили преговараче са обе стране преговарачког стола.

Ово већ је трећа влада која исплати заосталих зарада. Обавезу државе да исплати раднике је, још 2009. године утврдио Европски суд за људска права у Стразбуру, који је тада обавезао Владу Србије да у року од шест месеци нађе начин да исплати све који имају правоснажне судске пресуде. Премијер је тада био Мирко Цветковић. Основана је радна група, која никада није ни предложила модел исплате.

Радници, са друге стране, траже да новац добију и људи који у то време нису тужили своја предузећа, јер у фирмама постоји документација о зарађеним, а неисплаћеним платама. Сву документацију о потраживањима су још 2012. године проследили Министарству привреде и Агенцији за приватизацију.