"Приватници ово неће преживети"

Унија послодаваца Србије упозорила је Владу Србије и најширу јавност на то да ће таква политика повећања оптерећења привреде натерати хиљаде малих привредника да затворе своје фирме и радње и наставе да раде у сивој економији.

"Сервисерима клима-уређаја у Београду и Војводини порез је повећан сто посто. Енормно повећање задесило је и превознике у друмском саобраћају који имају камионе, комбије, такође и занатлије, све који се баве услужним делатностима...", каже директор Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић.

Предузетнике терају у пропаст
"То је само наставак политике коју су водиле претходне владе, а која привреду води у суноврат. Приходи предузећа смањени су 30 до 45 одсто у односу на 2008. годину, а лане смо имали 10.500 затворених радњи више него отворених. Мале и средње фирме чине 90 одсто српске привреде и, уместо да држава њих растерети, ставља им омчу око врата", каже Драгољуб Рајић. "Када би од 180.000 предузетника, колико их заправо ради – регистар од 230.000 не показује реалну слику – њих 100.000 запослило само по једног радника, постигао би се велики успех, много већи од давања субвенција за запошљавање великим фирмама и сличних, неефикасних мера које предузима Влада Србије", сматра он.

На пример, како каже, ако је занатлија имао радњу с једним запосленим, у зависности од општине, плаћао је месечно на име пореза и доприноса од 27.000 до 43.000 динара, а сада ће плаћати двоструко. Најгоре је у сиромашним општинама јер, иако је тамо порез био мањи, и цене услуга знатно су ниже због ниже куповне моћи.

"Многима од њих не преостаје ништа друго већ да угасе легалне послове и пређу у црну зону", каже Рајић, наводећи да су у Србији, од укупног броја привредних субјеката, две трећине паушалци који не остварују годишњи промет већи од осам милиона динара, и не улазе у систем ПДВ-а.

Истовремено, на терену, у градовима и општинама Србије не ради се ништа да се смањи већ висок ниво сиве економије и рада на црно, оцењује он, и напомиње да се и даље сваког дана преко царинских прелаза илегално улази огромна количина робе која се дистрибуира црним каналима, чиме се смањује промет фирмама и радњама које легално раде и плаћају порезе, доприносе и десетина различитих накнада и такса држави и локалним самоуправама.

"У неким градовима Србије чак постоје случајеви да се привредницима који јавно у медијима говоре о шверцу и сивој економији разбијају прозори на радњама и прети њиховим породицама", наглашава Рајић.

Унија послодаваца Србије отворено је упитала представнике власти да ли је у Србији поново дошло време, као деведесетих година прошлог века, у којем ће се већина привредне активности пребацити у сиве канале и у којем ћемо својој деци која заврше школе, као добро родитељи, морати да саветујемо да беже из Србије у неку уређену земљу у којој се поштен рад и одговорно понашање према својој држави више цене.

Док актуелни премијер и чланови његовог кабинета најављују нову економску политику и помоћ приватном сектору, пореске управе удвостручују паушалне порезе, а порез на имовину је пре неколико месеци подигнут просечно 400 до 500 одсто, зависно од градова и општина, подсећају из УПС-а, уз упозорење на то да ће озбиљна последица подизања пореза на имовину наступити у смањеној тражњи за земљиштем и непокретностима јер се не исплати куповати земљу и непокретности с овако високим порезима на имовину у држави у којој стално пада промет у трговини, а куповна моћ је ниска.

Павле Михајловић на свом блогу наводи:

Док је држава планирала спровођење мера за опоравак привреде, укључујући систем подстицаја за запошљавање људи који би подразумевао опрост 65% до 75% пореза и доприноса, истовремено је Пореска управа почела да шаље пореска решења предузетничким радњама која су енормно подигла паушалне порезе.

У односу на паушални порез из 2013, пореско решење паушалаца је увећано од 50% до 300%. Најаче су погођени адвокати и остале стручне услуге и висококвалификовани послови.

Овакво повећање пореза усмерено је на три ствари:

1. Скок решења за паушал натераће многе предузетнике да почну да воде књиге и да плаћају порез на профит од 15% за новац који желе да извуку из фирме. У овој варијанти логично је да власници себе пријаве на минималац уколико им је предузетничка радња претежна делатност, а да на остали износ плате порез на профит. Ово ће бити већи трошак него раније паушални порези, али и даље уштеда у односу на нова решења;

2. Многи предузетници ће престати да извлаче паре из других фирми, јер та опција сада постаје прескупа. Ако је скок пореског решења већи од 100% што је и у великом броју и случај, онда се порез на профит више исплати од паушалних пореза. А у том случају фирме и не морају преко агенција да перу новац па се тиме губи потреба за агнецијама. Тако ће се затворити многе агенције које су служиле за пореску евазију;

3. Људи који имају један претежни посао и још неколико мањих послова, отварали су предузетничке радње да не би имали мноштво уговора о делу са изузетно високим порезима. Са подизањем паушала, ти људи ће се сада пребацити или на један основни уговор о раду и низ уговора о делу или кренути да воде књиге у фирмама и плаћају порез на профит. Обрни, окрени, ко је радио више паралелних пројеката и легално плаћао порезе кроз предузетничку радњу сада то више не може и не гине му већи порез за коју год опцију се одлучи;

Ефекти су прилично јасни која год категорија предузетника је у питању. Број активних предузетничких радњи/агенција ће се значајно смањити, сви ће плаћати виши порез шта год да одлуче, многи ће одлучити да затворе радње, престану да раде, а велики број предузетника ће се одлучити да одустане од бројних пројеката који при значајно вишим порезима нису примамљиви.