У Лесковцу се производе патоснице за “Тојоту”, посао за још 100 радника

“До краја године примићемо најмање додатних 100 радника, од којих 50 посто шивача за потребе шивења пресвлаке за Тојоту, али и пресвлаке за друге аутомобилске брендове”,каже власник фабрике Панајотис Пицикос, чији радници у Атини такође шију пресвлаке за познате аутомобилске брендове.

Предузеће у Лесковцу отворено је без помпе пре 11 месеци. Пицикос је у Србију стигао из Лондона на препоруку члана краљевске породице Карађорђевић, обишао све градове и напуштене производне хале и зауставио се у Лесковцу, где још није имао контакт са локалним властима.

Нема политичких запошљавања

“Не јурим власти, шта ће ми то. Од њих ни од државе Србије не тражим новац ни било какве друге погодности”, каже Атињанин који два пута месечно обиђе фабрику у Лесковцу.

Овде се радници од 20 до 55 година не запошљавају по политичкој подобности. “Једина протекција су – рад, прецизност и оданост фирми, додаје власник Аутостопа.

Даринку Крстић (49) нико није питао за године, већ да ли уме да шије. “Чим сам пустила први штеп знала сам да сам добила посао” објашњава. За разлику од ње, Јована Станковић (22) са хемијском школом је дошла без искуства. “Научили су ме да радим прецизно и тачно, у врло опуштеној атмосфери”, вели.

Фирму у Лесковцу воде млади школовани Лесковчани, који су, тврде такође, примљени без протекције. “Рекла сам да немам радно искуство у струци али да сам отворена за учење и жељна рада”, прича члан менаџмента Љиљана Ничић (34), дипл. текстилни инжењер.

Нису сви били исте среће. Машински инжењер Никола Димитријевић ради физички посао. У јуну је проглашен за радника месеца и награђен са 100 евра. “Готово сам сигуран да ћу догурати до циља – да у овој фирми једног дана користим знања са факултета”, прича Димитријвећ.

Овде, причају, посао није физички тежак и плате су веће од оних у “Јури” и “Џинсији”, на пример, али се тражи велика прецизност и висоики квалитет, будући да се у Лесковцу праве патоснице и за “Лексус”, луксузнији Тојотин аутомобил.

Симбол урушавања текстила добија нови сјај

Грк је заправо купио зграду бившег текстилног предузећа „Зевелон“, која је због руинираности деценијама била симбол пропадања „Малог Манчестера“.

“Одушевила ме јака конструкција и платформа коју нигде нисам видео у старим фабрикама. У самом старту уложено је милион евра, више и не бројим јер се зграда још реновинра и споља и и узнутра, а стижу и нове машине”, прича Пицикос под чијим се надзором врши и реконструкција фасаде.

Поред зграде “скроејене” као за грчког бизнисмена, Лесковац је, прича Пицикос, одабрао и из других разлога.

“Овде има обучене и јефтиније радне снаге од оне у Београду или Новом Саду, а Лесковац је и ближи Атини, набраја”.

“Лесковац је неуређени град”

Лесковачки радници испунили су његова очекивања, а гост из главног града Грчке не устручава се да говори и о Лесковцу, где је недавно боравио са супругом.

"Чини ми се да је неочишћен град. Има много рупа на путевима, много је оштећених зграда. Требало би цео град мало лепше уредити”, препоручује.

Панајотис Пицикос има 45 година. Бизнис је у родном граду започео још 1991. године. Две године потом продружио му се млађи брат Јоргос.

Нове машине у “Аутостопу” стижу крајем овога месеца када ће почети и прва нова запошљавања.