Управни одбори баш добро плаћени

Попут светских манекенки ни чланови управних одбора јавних предузећа, државних агенција и предузећа не напуштају кућу без 4.200 евра! Јер, толико кошта сат рада у управном одбору. Теоретски, управни одбори требали би да се састају приликом доношења сваке важније одлуке у предузећу. Међутим, у просеку, управни одбори се састају једном-два пута годишње, а састанци трају по - сат!

ПОШТА

УПРАВНИ одбор Поште Србије, састављен од девет чланова, у 2008. је потрошио 21 милион за плате, док је овај трошак у 2007, када је УО бројао 13 чланова, износио 16,5 милиона динара.Пошта сада има осам чланова УО, њихова плата је 30.000 динара, а састају се и по два пута месечно.

Афера “Кришто” остала је у горком сећању члановима управних одбора, јер је после открића да менаџмент јавних предузећа новац дели шаком и капом Влада ограничила месечна примања чланова управних одбора на једну просечну плату.

- Одлука Владе о накнадама за чланство у управним и надзорним одборима јавних предузећа и агенција је у форми препоруке -рекао је министар државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић. - Влада ће имати увид да ли се препорука поштује и санкционисати оне који буду на другачији начин обрачунавали те накнаде.

Пре две године је, наиме, откривено да су нека јавна предузећа, попут “Аеродрома Београд”, потрошила 16 милиона динара на плате 12 чланова УО! Највеће плате делила су управо она предузећа која раде са губитком, попут “Железнице” или “Јата”. Рецимо, председник УО “Скијалишта Србије” Саша Витошевић у 2008. години просечно је примао око 160.000 динара месечно.

Својеврсни рекордер са убедљиво највећом платом у јавним предузећима у Србији остаће Жељко Поповић чија је месечна плата на месту председника УО НИС била 600.000 динара, док је 20 чланова поделило 33,3 милиона динара!

Чланство у управном одбору не мора да буде “дебело плаћено”, па многе фирме члановима плаћају само дневнице за долазак. Такође, у угледним институцијама чланство је замишљено као част. Међутим, места у управним одборима одувек су била профитабилан извор страначких прихода и власт тако подмирује апетите страначких функционера.

Пошто су плате ограничене број чланова у управним одборима је годинама све већи, а влада оснива све већи број јавних предузећа и агенција.

Упркос притиску јавности да се обелодане подаци колико јавна предузећа и агенције имају чланова управног одбора и колике су надокнаде, те информације се ускраћују иако је неспорно да је требало да јавна предузећа податке сама ажурирају и објаве на својим сајтовима.

БИЗАРНИ БАБИН ЗУБ

ОКО 1.000 људи у Србији лепо живи само од прихода које убирају “седећи” у управним одборима туристичких организација, агенција и јавних предузећа које живе на буџету и послују са губицима.

Поред Туристичке организације Србије, Београда и Војводине, сваки град има своју локалну туристичку организацију, а постоје и регионалне. То није било довољно па су основана и ЈП “Палић” и “Стара планина”, али и Национална корпорација за развој туризма и Војводина спа (са седиштем у Новом Милошеву). Томе треба додати и ЈП “Скијалишта Србије”. Упоредо са порастом нових државних предузећа број туриста упорно - пада.

Својеврсни рекордер било је ЈП “Бабин зуб” (Стара планина) које је имало седморо чланова Управног одбора и двоје запослених.