Док седимо и ћутимо, насиље све више расте

Држава је, према мишљењу заштитника грађана Саше Јанковића, одавно требало да заузме другачији став према насиљу, а решење тог проблема он види у томе да свако почне да ради свој посао професионално и етично.

"Док ћутимо и окрећемо главу на другу страну, кажемо да је то приватна ствар, насиље пролази и расте", подвукао је Јанковић, који сматра да више нема оправдања за некоришћење овлашћења државних органа, непоступање и неизрицање мера.

"Насиље смо дуго гајили и гледали на то готово као на нешто нормално, а насилнике и криминалце називали смо жестоким, опасним момцима, док су институције у међувремену изгубиле ауторитет и значај", напомиње Јанковић.

Он на протест Нишлија гледа као на сасвим разуман и примерен начин изражавања незадовољства, али указује да не треба чекати да дође до заоштравања.

Грађани Ниша протестом су, додао је омбудсман, поручили властима да нису задовољни како се њихова безбедност штити.

Адвокат Божо Прелевић у протестима грађана види незадовољство целокупном ситуацијом, а криминолог Златко Николић указује на још један моменант - ни Ниш, ни Нови Сад више од три године нису имали шефа полиције.

Прелевић, указујући на велико незадовољство грађана, посебно истиче да се оно огледа у томе што сопствени положај доживљавају као крајње недостојанствен, због чега и очекује да ће се многе ствари користити као повод да се изрази протест и неслагање, а власти, додаје, морају да рачунају са тим.

"И до сада је било смртних случајева и поништених пресуда, па се протести нису дешавали, и, такође, мислим да се тиме врши велики притисак на суд", рекао је Прелевић.

Николић, пак, окупљање грађана тумачи пре свега чињеницом да се они не осећају безбедно, а кад је реч конкретно о Нишу, наводи да је ово сада кулминација свега што се дешавало.

"У Нишу им је једноставно преко главе злочина и злочинстава, нарочито када је на тако подмукао начин извршено врло свирепо убиство", наводи Николић.

У Нишу су се грађани неколико дана спонртано окупљали протестујући због свирепог убиства Вука Стоиљковића (22), кога је 10. фебруара ножем убио Д. С. (20).

Криминолог и психолог Златко Николић, виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања, каже за да су најчешће убиства која нам се чине бесмисленим, врло брутална.

– Младић у Нишу, одличан студент, убијен је јер његов вршњак није подносио његов свеукупан успех. Код оваквих личности не мора да постоји конкретан разлог. Реч је о психопатској структури нарцисоидног карактера, која не подноси туђи успех. Тај нарцисоидни егоизам неретко се код њих претвара у врло пакосне испаде с фаталним исходима. Позвати неког на превару и избости га брутално, побећи и пресвући се након тога на још један начин говори о свирепости починиоца – оцењује Николић.

Због чега су ови млади људи толико брутални?

Наш саговорник сматра да је у основи људске деструктивности незадовољена човекова потреба за припадношћу, као извора свих његових психичких снага, страсти, афеката и брига.

– Када ту своју потребу не може да задовољи, он руши, уништава и мрзи. Рушилаштво и мржња су замена за испољавање појединца када он, из било којих разлога, не може да задовољи своје потребе за стварањем и припадношћу. Тако да агресивност није „привилегија” само појединаца или група у неком од слојева друштва, већ се јавља код свих слојева и класа. Агресивност и насиље свуда се испољавају и умножавају се, а за то у све развијенијем и отуђенијем свету има све више видљивих и невидљивих, односно субјективних разлога. Због тога је степен насиља и насилништва у једном друштву показатељ степена отуђености његових чланова – сматра Николић.