Годишњица Боја на Чегру

"Србија је опредељена за изградњу демократског друштва и правне државе", казао је Станковић и додао да "Бој на Чегру захтева суштинско промишљање."

Он је подсетио да је херојство Стевана Синђелића епског карактера и да је у духу српске војничке традиције.

"Зрелост једног друштва огледа се у способности да чува сећање на историјске догађаје и да ради на заштити својих меморијала и места страдања", навео је Станковић.

Венце на споменик на Чегру положиле су делегације Министарства рада и социјалне политике, потомци Стевана Синђелића војске, полиције, града Ниша, општине Свилајнац и Нишавског управног округа, борачких организација, резервних старешина, као и бројне организација које негују традиције ослободилачких ратова.

Одлучни бој одиграо се 31. маја 1809. године на Чегру, код села Каменице, северно од Ниша. Главни правац надирања Турака, са бројчано ојачаним снагама, ишао је из Ниша преко брда Виник, као и из праваца које су пре напуштања држали Петар Добрњац и Хајдук Вељко (Ћопин гроб).

До поднева, Синђелић и његови Ресавци одбили су пет турских напада, а онда, када је пораз био неминован, Синђелић је, ослободивши своје преживеле борце да остану у шанцу, пуцао у барутану. У снажној експлозији изгинули су и српски и турски војници који су пре тога започели неравноправну борбу прса у прса.

Заповедник Ниша Хуршид-паша наредио је, после Битке на Чегру, да се од српских глава сагради јединствен споменик и сведочанство страдања једног народа - Ћеле кула. Ћеле кула је сазидана од лобања крајем лета 1809. године. У споменик су тада узидане укупно 952 главе. Први споменик на Чегру откривен је у присуству српског краља Милана Обреновића (1854-1901) у лето 1878. године по ослобођењу Ниша, а данашња кула откривена је 1927, поводом 50. годишњице ослобођења града од Турака којој је присуствовао југословенски краљ Александар Карађорђевић (1888-1934).