12. фебруар: Пробој логора "Црвени крст"

Велики број присутних на комеморацији, опелу и полагању венаца, говори да грађани Ниша никада неће заборавити слободарске  жртве пале за слободу.

Данашњем обележавању присутвовали су представници града Ниша, Војске Србије као и удружења бораца.

Историја логора  (Никола Ђорђевић, Портал Млади)

Логор Црвени крст, познат и као концентрациони логор Црвени Крст или Лагер је био концентрациони логор лоциран у индустријској зони града Ниша у Србији. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата. Логор је био смештен у непосредној близини железничке станице „Црвени крст“ у Нишу, у зградама које су до окупације служиле као војни магацин. Логор је формирао шеф Гестапоа – капетан Хамер, у септембру 1941.године. Први заточеници логора били су Јевреји из Ниша и Југоисточне Србије. Поред Јевреја, у логору су били и Срби-таоци. Расна мржња проистекла из нацистичког концепта надрасе показала је своје лице и на овом месту.

Према проценама, кроз логор је прошло 30.000 људи, жена и деце, од којих је 10.000 стрељано на брду Бубањ, а велики број интерниран у друге нацистичке логоре на територији Аустрије, Немачке, Пољске и Норвешке. Осим Срба, Јевреја и Рома у логору је окончао живот и мањи број савезничких и руских војника.

Терор, садистичка мучења и неподношљиви услови боравка нису успели да угасе искру слободе у људским срцима. Решени да се одупру, логораши су 12. фебруара 1942. године извели јединствен подухват у поробљеној Европи – извршили су пробој и бекство из логора. У току 1944.године, предосећајући крај, нацисти су уништили документацију, спалили посмртне остатке стрељаних на Бубњу и 14. септембра 1944. ликвидирали последњих 36 логораша.

Једна од чињеница које овај логор издваја од осталих, је та да је из овог логора 12. фебруара 1942. године изведено масовно бекство логораша. Од 147 логораша који су покушали бекство, успело је да побегне њих 105, док је њих 42 погинуло током бекства. Након овог и још једног успешног бекства децембра исте године, овај логор постаје прави логор смрти.

ЛОГОР ЦРВЕНИ КРСТ ДАНАС

После рата, зграда је сачувана у аутентичном облику. Сарадници Народног музеја су сакупили обиман материјал који обухвата документа, исправе, писма, оружје, личне предмете и фотографије логораша. Под утиском преживелих страхота и сазнањем да се злочин може опростити али никада неће заборавити, 1967. године је отворен Меморијални музеј – Спомен-музеј “12. фебруар”. У аутентичном простору приказани су услови живота логораша, потресне поруке исписане пред смрт на зидовима, документа о пробоју из логора, документа о интернацији и страдању у Маутхаузену, Аушвицу и логорима у Норвешкој, као и документа о страдању јевреја, заточеника логора.

Комплекс логора смештен је на површини од 7 хектара и ограђен је високим зидом и бодљикавом жицом. Састоји се од главне логорске зграде, две помоћне приземне зграде, два торња, 2 осматрачнице, стражаре и чесме. У главној логорској згради налазиле су се просторије у којима су живели логораши, просторија за смештај страже и саслушања, амбуланта, берберница као и 10 самица без прозора, са подом од бетона и отвором на крову за осветљење и вентилацију. Једна од самица није имала ни вентилациони отвор.

Читав комплекс Меморијалног музеја логора на Црвеном крсту својим општим изгледом, унутрашњим амбијентом и поставкама чува верно и са пијететом, место страдања невиних мушкараца, жена и деце чија је једина кривица била то што су били Срби, Јевреји или Роми. Током више од четири деценије постојања меморијалног музеја логора Црвени крст, изложбену поставку је обишло више десетина хиљада посетилаца, махом младих људи који су били у прилици да виде до каквих страхота доводи тоталитаризам, расна и верска мржња.