"Хало, овде Мића Вампир"

Због нечије грешке, Мирољуба, који је недавно прославио друго пунолетство, у Алексинцу данас знају као Мићу Вампира.

Осамнаест година Мића Вампир живи други живот. Једва је каже успео да те 1996. године убеди раднике алексиначке Поште да никада није умро, нити да је био на самрти.

Ни првом комшији, монтеру у Пошти који је дошао да искључи телефон, Мића није успео да објасни да се није повампирио.

"Дође монтер са званичним налогом и каже ви сте мртви за мене и морам да искључим телефон. Ја му кажем па како, јер ме видиш, он каже не, ви сте за мене покојник имам налог и ја морам да искључим телефон", каже Мирољуб Илић.

Вест о Мићиној смрти брзо се проширила градом, а власник телефона два дана је покушавао да докаже да редовно измирује рачуне и да је у питању грешка.

"А у граду се чуло одмах сутра дан, чак и стражар у комбинату где сам радио каже када сам дошао на посао- где ћеш, ја кажем па да уђем идем да радим, а каже он, ми не не пуштамо вампире унутра", каже Мића.

Мајка Мила је каже врло тешко поднела папиролошку смрт сина јединца, а ни данас осаманест година касније не зна се, ко се то са Илићима поиграо.

"Ма није вампир, жив и здрав човек постао вампир. Опасна је то игра", каже Мила Илић, Мирољубова мајка.

Тужио је Мића Вампир Пошту, али је спор за надокнаду штете изгубио. И данас уз два мобилна користи фиксни телефон са старим бројем.

Редовно плаћа рачуне и присећа се те 1996. године која му је донела нови надимак због кога га се неки и по дану помало плаше.