Храбра Aнђела: Дејана сам бранила својим телом!

Дејан Живић (37) из алексиначког села Вакуп јуче је отпуштен из нишке болнице, где је провео петнаест дана због тешких повреда које је задобио приликом скока с моста у реку Моравицу. Заслуга што је младић остао жив, те што није завршио у инвалидским колицима припада незапосленој медицинској сестри Анђели Стојчев (22), која је Дејана, како каже, својим телом бранила од нестручних спасилаца. То је било пресудно за Живићев опоравак јер је задобио фрактуру шестог кичменог пршљена и нагњечење кичмене мождине, па је нестручно спасавање врло лако могло да се заврши фаталним исходом. Она признаје да јој је ово био први пут да се бори за нечији живот.

Могли су га убити

- Нисам се двоумила ни тренутак. Знала сам да га, ако му неко приђе пре мене, може убити са циљем да му помогне. Скочила сам у воду, опипала му пулс и кад сам се уверила да је жив, почела сам да вичем да га не дирају. Неки момци су били упорни, ја се тога више и не сећам, али моји другови, који су то посматрали, причали су ми касније да сам се с њима отимала за Дејаново тело. Онда сам организовала четворицу момака да га полако, држећи га у равни, заједно са мном изваде из воде - описује Анђела.

Била упорна

Дејанов брат Бојан каже да је од нишких лекара чуо да му је Анђела спасла брата.
- Да смо га померили како не треба, убили бисмо га. Та девојка је стала испред Дејана и ником није дозвољавала да му приђе. Нешто му је радила око врата, и он је онда продисао. Целог живота ћу јој бити захвалан - каже брат повређеног младића.

Дејан Живић
СКАКАО САМ ПЕТ СТОТИНА ПУТА

Дејан истиче да је пре трагедије скочио најмање 500 пута.
- Тада сам скочио с висине од три метра, а пре тога и са седам-осам метара. Увек сам био опрезан, и тада сам измерио дубину да бих био сигуран да ће све бити у реду. Међутим, промашио сам правац и главом се забио у плићак. Могао сам да погинем због тренутка непромишљености - истиче Дејан.