Христос васкрсе!

Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини, јер је то дан који је Христос провео у Хаду.

На овај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

После Великог петка и Велике суботе долази Ускрс, најсвечанији хришћански празник.

Ускрс је највећи хришћански празник у години.

То је дан радости вечне, дан када је Христос, безгрешни Син Божији и Син Човечији, победио смрт.

На Васкршње јутрење звоне сва црквена звона, а народ са свештеником иде у Литију око цркве.

После трећег опхода стаје се пред црквена врата. Свештеник са крстом, свећом и кадионицом пева тропар Васкрса: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробу живот дарова! Отварају се двери и улази се у храм где је уклоњен гроб Христов.

Наставља се ускршње јутрење после кога следи ускрсња Литургија.

На крају Литургије сви верници се поздрављају речима: Христос васкрсе, и потврђују своју веру са: Ваистину васкрсе !
 

Хришћанска вера без Васкрсења нема смисла. Господ Исус Христос је својим чудотворнима васкрсењем показао своју божанску моћ, победио смрт и ђавола и отворио нама пут у живот вечни. Господ Исус Христос је својим чудотворним васкрсењем потврдио победу живота, светлости и радости у вери нашој.

Рај или пакао су стања наше душе. Господ Исус Христос нам је врата Раја отворио и на земљи. Та врата, врата наше свете Цркве православне, чувају ангели и светитељи. У Цркву је лако ући. Довољна је само љубав и вера у истину зиву:
 

На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата. Ускрс је најважнији празник јер суштина хришћанског учења означава васкрснуће Христово из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: “неверни Тома”.

Људи се за овај празник поздрављају са: “Христос васкресе” и “Ваистину васкресе”. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може“пасти” у размаку од 35 дана - од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

Ове године Ускрс “пада” у недељу, 4. априла, и по јулијанском и по грегоријанском календару, тако да га заједно славе и православни и католички и протестантски хришћани.

За Ускрс се јаја боје црвено и другим јарким бојама и поклањају пријатељима. Јаје има симболичко значење јер се из њега рађа живот. Деца су та која се највише радују овом празнику...


Христос васкрсе !

Ваистину васкрсе !

Редакција Интернет портала ЈузнаСрбија жели вам срећне Ускршње празнике са жељом да их проведете у миру,здрављу и весељу.

Нерадни дани за Ускрс и првомајске празнике !

Нерадни дани поводом Ускрса биће од петка, 22. априла, до понедељка, 25. априла, док се за првомајске празнике неће радити три дана - 1, 2. и 3. маја, саопштило је данас Министарство рада и социјалне политике.

Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Ускршњи празници празнују се од Великог петка до другог дана Ускрса, па ће први радни дан после празника бити уторак, 26. април.

Поводом првомајских празника, Министарство подсећа да је Законом прописано да се, ако један од дана када се празнује државни празник падне у недељу, не ради првог наредног радног дана.

С обзиром на то да 1. и 2. мај ове године падају у недељу и понедељак, не ради се и у уторак, 3. маја.