Како се најбоље заштитити од грома - закопавање у земљу нас неће спасити

Најновији случај удара грома у Србији догодио се пре неколико дана на Пештери када је погинуо дечак. Статистика показује да су удари грома у нашој земљи најчешћи у планинским пределима и то чак четири пута чешћи него на подручју Војводине, рекао је професор Милан Савић.

"Повећана висина привлачи удар грома и треба наћи заштиту у виду вишег објекта. Ако чучнемо то може да помогне, али не много. Ако постоји шумарак боље је тамо се склонити него остати на ливади. Треба да нађемо заштиту тако да не будемо најистакнутији", објашњава професор Савић.

Истиче да је најбоље да се склонимо у аутомобил, ако смо им у близини, јер има ефекат Фарадејевог кавеза.

Град је релативно заштићен са високим зградама, тако да ходање улицама по граду није опасно, док је на селу другачије, јер је човек углавном на отвореном и незаштићен.

"Ако видите громоносни облак треба да се склоните. Удар грома је везан за јаке кише које не могу да се појаве из ведра неба, па ни гром. Грмљавине су чешће у поподневним сатима када се земља загреје и испарења иду горе", наводи професор Савић.

Мобилни уређаји не доприноси привлачном дејству грома, јер су та зрачења неутрална и немају утицај, каже професор елкектротехнике.

"Још једна заблуда је да особу коју је ударио гром треба закопавати у земљу. То је можда и највећа заблуда, јер ако то урадите практично ћете усмртити човека". истакао је професор Савић.

Посебно је опасно налазити се у близини усамљеног стабла у току грмљавине.

"Зашто је дрво опасно? Ако је високо рецимо 30 метара оно ће скупљати све у пречнику три пута већем од своје висине. Тај електрични и топлотни ефекат доводи до такозване експлозије стабла због чега је опасно бити у његовој близини", рекао је за РТС професор електротехнике Милан Савић.