Лесковчанин објавио прву књигу у деветој деценији

ЛЕСКОВАЦ - Када неко у 81. години напише своју прву књигу, то је само по себи догађај вредан поштовања. Слободан Н. Стојиљковић, стални посетилац готово свих дешавања у граду на Ветерници, иако је закорачио у девету деценије, не предаје се и, по властитом признању, остало му је да још много тога посвршава док се не буде, како са смешком вели, упутио на пут без повратка. У предео ,,вечите тишине’’.

-Намеравам да објавим још једну књигу посвећену економским питањима и да тако заокружим свој наум! - вели овај витални Лесковчанин.

Слободан Н. Стојиљковић је своју књигу ,,Организација комерцијалног пословања у индустрији Југославије од 1945. до 1988. године’’ посветио покојном оцу Николи, трговцу и индустријалцу, а проф. др Срећко Димитријевић вели да је ,,посебна карактеристика ове књиге коришћење историјског материјала, а даљи значај књиге јесте у правилној критици сваке фазе развоја комерцијалне фунције у нашој земљи’’. Сам аутор, пак, вели да је ,,пред читаоцима невелика књига писана без претензија да буде строго научна’’.

Слободан Н. Стојиљковић припада оној групи Лесковчана који су кроз живот корачали увек у нади да ће успети и да је радиност једини предуслов да се ,,долети до звезда’’. Добросав Туровић, познати лесковачки историчар и публициста, казују на духовит, али и рационалан начин све што је најважније о Слободану Н. Стојиљковићу. Студирао је економију, дипломирао на вишој управној школи, смер финасије, а на правном факултету завршио општи смер. Положио стручни испит за млађег економисте, затим планера производње, планера биланса друштвених средстава, фондова и инвестиција, као и посебан стручни испит за звање виши комерцијалиста.

-Стојиљковић је радио у привреди, а бавио се и педагошким радом, предавао је економску групу предмета у лесковачким средњим школама - Трговачкој, Економскиј и Школи за квалификоване раднике трговинске и металне струке - подсећа професор Туровић.

Стојиљковић је познат и као сарадник бројних часописа попут ,,Нашег стварања’’, ,,Текстила и праксе’’, а писао је и у недељнику ,,Наша реч’’.

-Не треба заборавити да је Стојиљковић објавио тридесетак стручних радова и чланака из бројних области, а аутор је или коаутор петнестак инвестиционих програма за реконструкцију производних погона, понајвише у лесковачкој текстилној индустрији - бележимо Туровићеве речи.

Слободан Н. Стојиљковић, чију је књигу објавио Народни музеј, скроман и радан, није тежио да се окити наградама, али је и њих било. Сам каже да му је у животу било најважније да понашањем, и делом, буде упамћен по особинама које красе само најбоље.

-Мучи ме ово тугаљиво време, али је не могу без свога града. Зато стално шетам. Сусрећем старе пријатеље и видим нова, мени непозната драга лица. Та тиха, старачка шетња градом окрепљује мој дух и ствара нову наду. Без ње, без наде, нема ни новог дана, а моме животу ново јутро је нови подстрек да се даље истрајава - вели Слободан Н. Стојиљковић, вредни Лесковчанин који вели да се није боја и да се ни сада не боји старости.

На наше питање, у чему је тајна људске дуговечности, кроз стално присутни смешак, који га брани од сваке врсте зла, каже:

- Ту нема никакве философије. Довољно је да се ,,отворених очију’’ и храбро корача кроз живот који нам је подарен. Све остало не ван нашег видокруга!