"Марш на Дрину" у славу јунацима и сећање на Дан примирја 11. новембар

На Дрину (познат и као Марш на Дрину) је традиционални српски  марш који је компоновао Станислав Бинички, у Ваљеву почетком Првог светског рата, у част победе српске над аустроугарском војском на Церу и команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића. Ова песма постала је симбол храбрости Срба у Првом светском рату, који су, упркос великим губицима у људству, из тог рата изашли као победници. Победа малобројне српске војске над надмоћном аустроугарском војском истовремено је и прва победа савезничких сила у Првом светском рату.

Иво Андрић је 1961. године у Шведској на доделу Нобелове награде понео композицију „На Дрину“. Дело је изазвало велику пажњу шведске јавности и до данас једно је од најслушанијих дела у Шведској.

Швеђани су најзаслужнији за пораст популарности марша шездесетих година 20. века. Године 1964. снимљен је и филм „Марш на Дрину “ у режији Жике Митровића.

Године 1964. српски новинар и песник Милоје Поповић написао је и текст

„У бој крените јунаци сви Крен’те и не жал’те живот свој
Цер да чује твој,
Цер нек види бој
А река Дрина славу, храброст И јуначку руку српског сина. Пој, пој, Дрино, водо хладна ти Памти приче кад су падали Памти храбри строј који је
Пун огња, силе, снаге протерао Туђина са реке наше драге.
​Пој, пој Дрино, причај роду ми Како смо се храбро борили Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде Крв је текла крв се лила Дрином због слободе.“