На данашњи дан пре 103 године проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Србија је почетком Првог светског рата објавила, а затим и званично потврдила Нишком декларацијом, да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца.

"Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најважнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан крај овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца", објавила је тада српска Скупштина.

Истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустроугарске формирали су Југословенски одбор 1915. године, сви опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Наредни корак којим је намера конкретизована био је доношење Крфске декларације 1917. године, а потом и Женевски споразум новембра 1918.

Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног већа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.

У јеку распада Аустроугарске, под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустроугарске.

У нову државу Војводина је ступила као саставни део Србије. Томе је претходило одржавање Велике народне скупштине 25. новембра 1918. у Новом Саду, када је донета одлука о присаједињењу Краљевини Србији. Дан раније, 24. новембра, исто је учинила и Скупштина Срема у Руми.

Такође, крајем новембра, Велика народна скупштина у Подгорици донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији.

Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати "Крсмановић", на Теразијама у Београду.

Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију.