Начелствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Епископа нишког г. Арсенија и учешће нишког свештенства и Хора ученика Богословије Светих Кирила и Методија.

Служби су присуствовали и значајни државни и локални представници, укључујући министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, градоначелницу Ниша и начелника Нишавског управног округа. Такође, била је присутна и отправница послова при Амбасади Републике Црне Горе у Републици Србији.

Осим званичника, на парастосу су били и представници са пиперске стране, места порекла једног од почетних војсковођа чији се парастос служио, који су дошли у Ниш уз свог пароха, јереја Владимира Милуновића.

Након обреда на гробљу, организован је пријем у Градској кући, где је градоначелница Сотировски дочекала Високопреосвећеног Митрополита и Преосвећеног Владику.

Последњи део посете Митрополита Јоаникија Епархији нишкој био је обилазак нишке Богословије. Овај обред и пратећи догађаји представљају важан моменат за сећање на војне лидере и њихов допринос историји.

Јоле Пилетић (Завала, Пипери, 1814 — Ниш, 1900) је био црногорски сердар, сенатор, војсковођа и народни јунак.

Необичну храброст показао је још као млад четујући против подгоричких и спушких Турака. Посебно се истакао у ратовима 1852 — 1853. и 1862. године. Звање сенатора добио је 1860. године. По избијању устанка од 1875, упућен је у Дробњак, да са Јоксимом Кнежевићем, Живком Шибалијом, Лазаром Бошковићем и другим првацима „дигну буну на десној обали Таре“. У рату 1876—1878, командовао је бригадом, која је у бици на Вучјем Долу, заузела вис Ковчег и допринијела великој побједи над Турцима. Одликовао се у свим бојевима великом личном храброшћу и умјешним командовањем. Године 1879. пао у немилост књаза Николе и на челу веће групе исељеника из Црне Горе прешао у Србију и настанио се у Нишу, гдје је од српске владе добио имање. Један је од најпопуларнијих црногорских јунака и војсковођа у њеној историји. Опеван је у многим пјесмама које се и данас певају. Био је велики познавалац обичајног права. Сахрањен је на Старом гробљу у Нишу.

Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Македонији.

Гимназију је завршио у Скопљу, након чега је уписао Подофицирску школу у Београду 1904, и са чином наредника је прешао српско-турску границу те је почео са четовањем. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петраљици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног здравља услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима.

Сахрањен је у Нишу, где му је Народна одбрана 1913. подигла споменик.