Незапослена сликарка осликала трафо-станицу

Село се удружило са Бојаном која је исказала креативност и сада сви заједно кажу то је само почетак.

За најмонументалије уметничко дело које је до сада урадила био је потребан само један леп викенд и помоћ сестре иначе професора математике. Задовољна је урађеним као и мештани Рудара који понос и задовољство не крију.

''Прелепо је сви уживамо, ми седимо, деца се играју и дивимо се, не знамо да било где има овакве трафостанице“, кажу мештани.

Ово је остварење вишегодисње жеље да простор крај којег је одрасла оплемени. Сваки мотив на некада сивој суморној трафо-станици је брижљиво бирала. Мотиви села, близина Лесковца, роде које би требале у Рударе чешће да навраћају. Њој је најомиљенија она четврта страна.

''На њој су овце пре свега због имена села, јер кажу да је настало по вуни руди, а онда све те овчице имају карактере па сви ми мештани можемо у њима да се препознамо“, каже Бојана Мићић, професор уметности.

Уз трафо-станицу уређен је цео простор, мобилијар је набавила локална самоуправе, а све остало уредили су и боје купили сами мештани на иницијативу председника Месне заједнице.

''Без слоге нема ништа ни у кући, ни у друштву, ни у селу. Тако смо и ми, колико ко може, и уз помоћ наше Бојане сада има диван простор“, каже Латинка Митић, Месна заједница Рударе.

И овде се не стаје, каже Бојана, јер све ври од идеја.

''На реду је стари бунар за који се верује да има стотину година, остале су и боје, а онда трафо-станица на улазу у селу, требаће много више времена, боје, скеле, јер је бар два пута већа“, каже Бојана Мићић.

За њу предаха нема, дипломирани сликар посао међу ђацима чека већ четири године, али не седи скрштених руку. Поред слика и актова, од жице прави накит и ликове.