НИШКИ ИНЦИДЕНТ: Сукоб совјетске и америчке авијације 1944. на небу изнад Ниша

Оно што се у Нишу догодило 7. новембра 1944. могло је да обележи будућу мапу света. Тај дан био је у знаку прославе двадесетседмогодишњице Октобарске социјалистичке револуције. Тога дана, улице Ниша биле су преплављене црвеним радничким, југословенским и совјетским заставама, портретима Стаљина, Лењина, Маркса и Тита. Није било никаквих наговештаја да ће се тога дана изнад Ниша одиграти борба између савезника, означивши незванични почетак хладног рата.

У преподневним сатима одиграна је пријатељска фудбалска утакмица између фудбалских репрезентација Ниша и 22. српске дивизије.  Велики народни митинг требало је да буде одржан са почетком у 12 часова испред зграде данашњег Народног позоришта где је већ била постављена бина. Кроз окупљено грађанство прошао је генерал Љубо Вучковић, командант 13. корпуса НОВЈ, у пратњи својих штабних официра а за њима команда града и представници градског и среског народноослободилачког одбора. Митингу су присуствовали чланови бугарске, совјетске и енглеске војне мисије који су се налазили при команди града Ниша.

Неколико минута како је отпочео скуп, око 12. 25, зачуле су се прве експлозије из правца Алексинца.  Дуга колона 6. гардијског стрељачког корпуса Црвене армије која се кретала према Београду, нападанута је од 12 америчких авиона-ловаца типа П-38 “лајтинг“ на друму Ниш-Алексинац, код Чамурлије и Катуна. У истом ваздушном нападу погинуо је у сагорелом возилу командант корпуса, генерал Котов, начелник штаба корпуса мајор Наумов и помоћник начелника мајор Назаров. заједно са 31 војником, док је 37 црвеноармејаца рањено а скоро потпуно уништен велики број  возила. 

Совјетски ваздухопловци који су требали да учествују у свечаној паради у граду видели су на небу тридесет авиона спремних за напад. У почетку су мислили да су немачки. На аеродорму су се чуле једна за другом експлозије. Убрзо су схватили да нападају амерички пилоти. У 13 сати, командант совјетске 17. ваздухопловне армије, генерал Судец, наредио је  пилотима дежурних авиона на нишком аеродрому да узлете и одговоре на напад. Одмах је полетела група од девет ловаца из састава 288. авио-дивизије. Амерички ловци сада су се устремили на совјетске и отпочела је ваздушна борба изнад тадашњег Казненог завода (данас Казнено-поправни завод Ниш). 

У овом ваздушном окршају оборена су три америчка авиона. Први авион срушио се један километар југозападно од Ниша. Њега је погодила против-ваздушна одбрана са аеродрома. Авион је са пилотом потпуно изгорео. Други авион је пао један километар североисточно од аеродрома. Пилот је погинуо у такође сагорелом авиону. Оборио га је потпоручник  Сердјук, који је по узлетању нападнут од два „лајтинга“, али је успео да погоди авион потпоручника Бруера. Исти совјетски пилот успео је да погоди  још један лајтинг који је напустио борбу због оштећења. Трећи-последњи авион је пао осам километара северно од аеродрома. Авион је изгорео, али се пилот раније спасио искакањем. Пао је на друму где су га заробили Совјети и одвели у Ниш у циљу истражног поступка. Био је заточен у некадашњем затвору Среског суда преко пута позоришта. Међутим, мајор Сирцов је наредио да се пребаци најближој енглеској војној мисији. У својим мемоарима ће забележити да је на тај поступак био принуђен после добијања наређења од шефа совјетске војне мисије у Нишу пуковника Падамушкина. Још два авиона била су погођена у истом окршају, али су некако успели да се одрже. Све жртве овог сукоба биле су из 95–тог ловачког скадрона са седиштем у Фођи (Италија). Били су то потпоручници Елдон Колсон и Филип Бруер.

Совјети су у истом ваздушном окршају изгубили 3 авиона и 2 пилота, док је поручник Жестовскиј, иако рањен у ногу и руку, на време искочио падобраном и тако остао жив. Излечен је у болници. Његов авион је пао и изгорео у атару села Каменица. Животе су изгубили Виктор М.Шипулија и Дмитриј П.Кривоногих.  За погинуле Совјете приређена је свечана сахрана испред логора на Црвеном крсту.

Извор: Небојша Озимић историчар