Нови трендови: Раније у брак, супруга све чешће старија

Одсек за грађанска стања у Нишу, према подацима за прошлу годину, бележи нови тренд према коме брак склапају све млађи супружници, а супруга је све чешће старија од свог изабраника, реечено је у служби која води матичне књиге венчаних, рођених и умрлих.

Заменик матичара Весна Ђикић је казала да су све чешћи бракови оних рођених 1988. године и млађих, а супруга је старија годину, па чак и до три године од своје "јаче половине".

Прошле године било је 1.491 венчање, док је 2012. године број уписа износио 1.383, напомиње Ђикићева.

Што се тиче имена деце, са почетком приче о обележавању 17 векова Миланског едикта, чешће се појављује име Константин, па је тако прошле године која је проглашена годином едикта, уписано 17 Константина, 2012. године 13 парова је дошло са таквим захтевом, а 2010. године Константин је био најпожељније има са 19 уписа.

"Најчешћа мушка имена су још Максим, Андрија, Андреј, Коста, Лука, Страхиња, Сава. Имена се дају све више према верским славама или свецима, на пример Никола," наводи Ðикићева.

Најчешћа женска имена су Лана, Лена, Ленка, Уна, Миа, Теа, Ана, Мина, Неда, Ника, Калина.

У моди су кратка имена, а све чешће се сада јављају и имена из ранијих времена као што су Митра, Вера или Мирјана, напомињу у матичној служби где су још заменици матичара Зорица Попић и Слободан Димитријевић.

У матичној књизи уписано је и име Роман, његова мајка је Рускиња а отац Србин, наводи Ђикићева и указује на још један случај у коме су родитељи дошли са захтевом да се њихово дете зове Недеља.

Ђикићева објашњава да је реч о пару који дуго није имао деце и да је тај њихов захтев усвојен.

У матичној служби су уписали још име Звездана са којим се нису сретали последњих година.

Прошле године је уписано 3.830 деце на подручју матичне службе града, али тај број подразумева и накнадни упис деце из бивших југословенских република и иностранства.

Рекордни упис забележен је 2010. године када је било 4.966 уписа, али то не значи да је било толико новорођене деце, већ да је било већег броја накнадних уписа којих је од тада, како указују у матичној служби, све мање и мање.

Накнадни упис из бивших југословенских република и иностранства пријављује се према месту пребивалишта, па се у зависности од тога тај упис обавља у месним канцеларијама на сеоском подручју.