Округ се "смањио", Ниш "порастао"

Према првим резултатима, у Нишавској области данас живи укупно 373.404 становника, односно 8.353 становника мање него на попису 2002. године, што је пад од 2,2 одсто. Град Ниш је једини забележио пораст становништва, пошто у њему данас живи 257.867 људи, што је за 7.349 више него 2002. када је ту живело 250.518 људи.

Ипак, од пет градских општина у Нишу број становника је порастао само у општинама Пантелеј и Медијана. „Рекордер“ у расту становништва у Нишу, али и у Србији је градска општина Пантелеј, у којој данас живи скоро 25 одсто грађана више него 2002. године. Општина Пантелеј сада има 52.290 грађана, а тада их је било 42.137. У градској општини Медијана данас живи 88.010 становника, што је 605 становника више него 2002.

Нишке градске општине Палилула, Црвени крст и Нишка Бања укњижиле су мањи број становника него 2002. Највећи пад забележен је у општини Црвени крст, која сада има 31.762 уместо тадашњих 33.452 становника. У општини Палилула тада је живело 72.165, а сада 71.707 становника. У Нишкој Бањи данас живи 14.098 становника, што је за 1.200 мање него 2002.

„Смањиле“ су се и све општине у околини Ниша. Највећи пад становништва забележио је Гаџин Хан, са више од 20 одсто житеља мање него 2002., а одмах потом Ражањ и Сврљиг, где је број становника мањи за безмало 20 одсто. У Гаџином Хану данас живи 8.357 људи, што је за 2.197 мање него 2002. Ражањ сада има 9.131 становника, односно 2. 232 мање него на претходном попису, а Сврљиг 14.224 становника, што је 3.060 мање него 2002. У Алексинцу живи 51.462 становника - 6.287 мање него 2002, у Дољевцу 18.441 становника - 1.120 мање, а у Мерошини 13.916 становника - 896 мање него на претходном попису.

Постпописне оцене

Према првим постпописним оценама, које се не разликују од ранијих стручних мишљења, основни разлог за смањење становништва у Нишавској области и три нишке градске општине су негативни природни прираштај и велики број „старачких“ села која се полако празне, па и нестају. Озбиљан разлог је, по њиховој тврдњи, и миграција људи, пре свега млађих и образованих, ка иностранству и северу земље. Стручњаци упозоравају да ће се „пражњење“ Нишавске области и целог југоистока Србије наставити уколико се не заустави вишедеценијски неравномерни регионални развој земље.