Потресно: Сахранисмо нашу Љиљу на дан свадбе

Кроз сузе тако причају Радица и Милоје Илић, родитељи труднице Љиљане Спасић (26) која је у седмом месецу трудноће погинула од касетних бомби током НАТО бомбардовања Ниша. Сваке године 11. маја, на дан када је сахрањена, они се окупе крај ћеркиног гроба. И болне успомене крену да навиру...

- Сахрањена је 11. маја у 11.30 часова. У исти дан и у исти час када се венчала. Уместо да јој на тај дан славимо годишњицу брака, ми јој сваке године обележавамо годишњицу сахрањивања - вели кроз сузе неутешна мајка Радица.

Љиљану је рат затекао у поодмаклој трудноћи. Пошто су прве бомбе пале на Србију, са породицом се склонила на село, али је у Ниш морала да долази ради редовне лекарске контроле...

- Требало је баш тог дана да се врати, али је остала још један дан. Са свекрвом је пошла да купи на пијаци прве трешње. Биле су у Шуматовачкој улици када су пале бомбе. Њу је погодио само један гелер и пресекао јој артерију на врату. Искрварила је у секунди на лицу места - прича Радица док јој, по ко зна који пут, болна сећања очи пуне сузама...

Отац Милоје хиљаду пута себе је мучио у мислима само једним питањем: „Шта би било, да рата није било?“

- Она је завршавала медицину, била је добар студент, прво унуче је било на путу, данас би имало 15 година... Да рата није било, били би смо данас једна срећна и задовољна породица... Имамо сина и две унуке које јако волимо. Али, Љиљанино место у нашим срцима нико не може да попуни. Од тог датума ни на једном слављу нисмо били - додаје он.

То је била агресија

Милоје не може да се помири са чињеницом напад НАТО-а на СР Југославију свет и даље не прихвата као агресију.
- Највише је пострадао обичан народ. За мене је од тада Америка авет. Волео бих да њих посети тај њихов „Милосредни анђео“ и да према њима буде милосрдан као што је према нама био - каже он.