Прва слава манастира Паља после 100 година

Сматра се, по предању, да потиче из IX века, тачније 818. године, а обновљен у XIII веку. Мештани кажу да су га подигли Немањићи, а бугарски егзархисти дозидали припрату крајем XIX века.

Лежи на 950 метара надморске висине, на левој обали реке Јерме, данашње Паљевице. У његовој близини се налази и извор за чију воду постоји веровање да је лековита. Народ овог краја, према предању, прича да је манастир једанпут посетио и Свети Сава, и то 1236. године када је из Цариграда ишао у Бугарску да саопшти Бугарима да је за њих од Никејског патријарха издејствовао патријаршију.

Јуче, на празник Ваведења Пресвете Богородице, прослављена је манастирска слава, први пут после Првог светског рата.

Свету литургију служио је његово преосвештенство епископ врањски Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва епархије врањске, а у присуству великог броја верника и представника Војске Србије и Жандармерије. Епископ је осветио славски колач и жито, а затим честитао прву славу братству манастира на челу са намесником јеромонахом Максимом (Петровићем), као и празник свим присутнима, обративши се пригодном беседом поводом великог празника, Ваведења Пресвете Богородице.

Празнично сабрање настављено је освећењем новосаграђеног конака, који је подигнут средствима државе Србије – Управе за вере.

За све присутне приређена је трпеза љубави коју су припремили сестринство манастира Светог Прохора Пчињског, црквене општине Сурдулица и Владичин Хан, а за кума следеће године јавила се Снежана Радовановић која живи и ради у Београду, а родом је из Сурдулице.

Манастир Паља, као и други манастири Епархије врањске (Крајишта – Шопског краја) опустошени су у време Првог светског рата, а братства манастира су убијана на зверски начин, од стране бугарског окупатора или су интернирана у логоре широм Бугарске, од када је већина манастира без братства.

Обнова манастира Паље започета је 1994. године трудом Епархије врањске, братства манастира Светог Прохора Пчињског, на челу са блаженопочившим архимандритом Пајсијем (Танасијевићем). Епископ врањски Пахомије, започиње детаљну обнову овог древног манастира 2006. године.  

Манастир је тада био у врло лошем стању, остао је без монаштва, а срушени су и уништени манастирски конаци. Сама црква је скоро сасвим била руинирана: зидови су били пуни влаге, кров је прокишњавао, на прозорима није било стакала...

Најпре су урађени пројекти рестаурације и конзервације храма, пројекат изградње конака и уређења целокупног манастирског комплекса. Све пројекте је урадио Завод за заштиту споменика културе из Ниша. Извршена су и археолошка ископавања у самом храму и са спољне стране. После тога су започели радови на обнови. Урађен је дренажни прстен око храма, затим је обновљена припрата, урађен полукружни бетонски кров на припрати и избетониран под цркве. Започет је нови манастирски конак, и то на темељима старог, првобитног конака који је пао.

Захваљујући донацијама Зорана Јовева из Паље (махала Шарчеви) и његових пријатеља из Београда, настављени су радови 2012.и 2013. године. Најпре је полукружни бетонски кров на припрати покривен ћерамидом, а затим је урађена целокупна столарија од пуног храстовог дрвета. Петар Милентијев из Београда, а родом из Клисуре донатор је новог иконостаса, а Драган Јордановић из Сурдулице подне керамике.

Завршетком конака стекли су се услови за живот монаштва у овој древној светињи, о којој бригу води новонасељено братство манастира: јеромонах Максим (Петровић) – намесник, и искушеници Дарио (Јанковић) и Горан (Цветковић). Подсетимо, у дугој манастирској историји наилазимо на податак да се некада сам издржавао, да је био и мушки и женски манастир, а монаха је у њему било до Балканских ратова. После I светског рата у њему није било више монаха.

Из врањске епархије још једном позивају све доброчинитеље да помогну наставак обнове ове древне светиње. За све потребне информације можете се обратити намеснику манастира, јеромонаху Максиму, на број телефона 066/800-29-86.