Село са једним становником

У Јаворју од прошле године нема становника, а Бистрицу, већ скоро деценију чува само Радосав Раша Величковић.

Четрдесетдвогодишњи Радосав Величковић једини је становник села Бистрица у општини Црна Трава.

На пут кроз густу четинарску и букову шуму ка 1.350 метара надморске висине крећу само намерници. Пси су му, каже Радосав, једино друштво већ осам година од смрти мајке.

"Тешко је, није лако живети сам, пси су ми једина разонода", каже Радосав.

Веште и вредне руке Раша има. Само ручно ренде и креће стварање, више за своју душу, јер да није посла било би много теже.

"Не могу ја да седим, да не радим ништа, ето узмем и правим, само некада је било више посла, а данас столове, клупе и ограде правим само по наруџбини", каже он.

На пола пута, далеко и од Црне Траве и од Власотинца, а без пута. Ни тамо ни овамо, заборављена. Па опет једини Бистричанин се не жали.

Директор Центра за социјални рад Власотинце и Црна Трава Момчило Игњатовић каже да је то велика, разуђена територија, али да се трудие да стигну до свих којима је помоћ неопходна попут Раше из Бистрице који је у најизолованијем делу општине Црна Трава.

"Доносимо храну, лекове", додаје он.

На планини Острозуб каже да су остајали само они који нису имали где. Некада је Бистрица имала и школу, јер је у сваком од 50 домова било по пет укућана.

Слика је овде потпуно другачија када лето дође. Отварају се куће, оживи село. Али треба издржати од септембра до јуна. Зато се капија његовог домаћинства шири свакоме са радошћу и захвалношћу.

"Сваком се искрено обрадујем, ево и вама, стварно нисам очекивао, велико вам хвала", каже он.

До првих комшија и суседног села има осам километара. Самоћа се учи и јача само треба ослушнути, поручује Раша на растанку. Изгледа да то могу једино посебни и храбри.