Скуп у Лесковцу: Културно-историјска баштина југа Србије

Директорка Народног музеја Лесковац Мира Ниношевић обратила се присутнима рекавши: „На првом скупу „Културно-историјске баштине“ саопштење је поднело петнаест референата, а част да први изложи свој рад имао је др Јован Ћирић, чија је тема била „Културно-историјско наслеђе – схватање, тумачење и друштвени третман“. После њега, саопштење о „Историји Лесковца у средњем веку“ поднео је Србобран Милојевић, а потом је, тада др наука, а потом академик Гојко Суботић, коме припада велика заслуга за саму идеју и реализацију оваквог пионирског подухвата у науци на локалном нивоу, прочитао свој рад о зидном сликарству цркве Светог Јована у Јашуњи.“ Директорка је потом додала да је од тог дана до данас на научном скупу у Лесковцу учествовао велики број научника и научних истраживача од којих је издвојила академика Владимира Стојанчевића, академика Драгослава Михаиловића, Видосаву Стојанчевић, прву жену доктора етнологије у Србији, Петра Качевенду, Јована Трифунског и многе друге.

Након обраћана директорке Ниношевић, присутнима се обратио професор др Момчило Павловић који је том приликом нагласио да: „Југ Србије има шта да понуди. Зато сам данас овде да подржим и подстакнем на систематско и континуирано изучавање укупне баштине југа Србије од етнологије, археологије, историје и других наука, као и да укључимо што већи број институција и појединаца.“

„Народни музеј у Лесковцу је прошле године обележио седам деценија свог успешног пословања, а намеру да тако настави показује и организовање овог научног скупа. Покренут 1986. године, у част обележавања 200 година од рођења Вука Стефановића Караџића, научни скуп „Културно-историјска баштина југа Србије“ постаје редовни бијенални научни скуп. „Културно-историјска баштина југа Србије“, пуне 34 године, у Лесковац доводи еминентна имена српског училишта и промовише културно-историјску баштину нашег краја. Овакви скупови су од великог значаја за наш Град, јер поред промоције нашег богатог културног и историјског наслеђа промовишу научни рад и истраживање.

Многа позната имена, али и институције из области друштвених наука, попут Српске академије науке и уметности, Филозофских факултета у Нишу и Београду, Института за савремену историју, који је од 2004. године и суорганизатор нашег скупа, учествовала су у њему и допринела његовом расту“ – рекао је градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Пре почетка научног скупа градоначелник је у свом кабинету угостио ове еминентне стручњаке разговарајући о развоју културе и њеном значају.