Срце грофа Вронског остало у Алексинцу

Почетак и крај приче о пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, младом руском официру по којем је Лав Толстој осликао лик грофа Вронског у роману "Ана Карењина", доводе се у везу са црквом у Горњем Адровцу, код Алексинца, где је пре готово век и по ратовао и дао живот за ослобођење Срба од Турака.

Према легенди, само неколико минута пре погибије, Рајевски је ручао, попио вино и, полазећи на положај, рекао: "Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију." И жеља му је испуњена. Место за изградњу цркве посвећене Рајевском обезбедила је краљица Наталија, која се "лично старала да из свог џепа правично обештети сељаке од којих је откупљена земља".

Све то, у монографији "Вронски у Србији - Мисије пуковника Рајевског 1867. и 1876. године", забележио је наш новинар и књижевник професор др Будимир Поточан. То дело је плод 30-годишњег истраживања Поточана, започето најпре као новинарско, а затим настављено као научно дело, које је током година преточено у више публицистичких радова, две књиге и два филма.

- Монографија је објављена поводом 150 година од прве мисије Рајевског у Србији и 140 година од његове погибије 20. августа 1876. Рајевски је први пут у Србију дошао у мају 1867, само месец после чувеног "цветног четвртка" (6. април 1867) и предаје кључева градова које су држали Турци кнезу Михаилу. Његов задатак, на који га је послао тадашњи руски министар одбране, био је да изврши инспекцију путних праваца у Србији и БиХ и изнесе предлоге за формирање српске артиљерије и кавалерије (коњице) - прича проф. Поточан, за "Новости".

О значају мисије Рајевског у Србији сведоче и четири његова писма упућена српском министру одбране Блазнавцу из 1867, која је Поточан пронашао у Архиву Србије. Писма су први пут угледала светлост дана у монографији "Вронски у Србији".

Та писма немају само значај докумената прворазредне научне вредности, већ су још један доказ да је управо Рајевски био инспирација Толстоју за стварање лика Вронског. Јер, Толстој у "Ани Карењиној" на једном месту наводи да Вронски пише ситним рукописом, а управо таква су и новопронађена писма Рајевског.

- У другу мисију у Србију, тада 36-годишњи Рајевски послат је 1876. Изгубио је живот после само 16 дана, у бици са Турцима код Горњег Адровца. Никитин, познати руски историчар, упоређује мисије Рајевског у Србији, по резултатима, са свим оним што је постигао Свесловенски комитет, основан како би се помогло Србији која је тек стварала своју самосталност, за предстојећи рат са Турцима.

Поточан наводи да је Рајевски иза себе оставио и два важна документа - План о реорганизацији српске коњице и План ослобођења балканских хришћана од турског ропства.

- Никада Србија није имала тако велику подршку тако великих људи као у време војевања за ослобођење од Турака. Више од 15.000 добровољаца из целе Европе дошло је да ратује раме уз раме са Србима. У години погибије Рајевског, 1976, Виктор Иго је написао чувени "Апел за Србију", Ђузепе Гарибалди такође позива на помоћ Србима, а Петар Чајковски компонује "Српско-руски марш", у којем као предложак користе три српске народне мелодије. Тако да над целокупном причом о приповести о Рајевском, стоји и ова европска - закључује проф. др Будимир Поточан.

ДЕДА РАТОВАО ПРОТИВ НАПОЛЕОНА

Пуковник Рајевски, односно Толстојев Вронски, унук је чувеног генерала Рајевског, јунака рата против Наполеона и посебно Бородинске битке 1812. године. Рођени брат пуковника Рајевског био је ађутант руског цара Николаја Другог. Рајевски је био само један од неколико стотина руских официра који су током рата погинули у Србији.

БИКОВИЋ КАО ПУКОВНИК

Пре неколико дана у Горњем Адровцу започето је снимање документарно-играног филма "Звезда и смрт грофа Вронског - Српски гамбит", у којем ће младог Толстојевог јунака, односно пуковника Рајевског, глумити Милош Биковић. Професор Поточан је позван да се придружи филмској екипи како би у својству ескперта расветлио мисије Рајевског у Србији. Пројекат се реализује под покровитељством министарстава културе Србије и Русије.

Данијела Милинковић, Новости, Алексинац.нет